Prostor za Logo i ostalo
  Start     Dokumenta   Drugi o nama   Vaša priča   Naselja   Kultura   Novosti   Linkovi

SADRŽAJ



    Start    

    DCS    

    Poreklo Cincara    

    Istorija Cincara    

    Jezik Cincara    

    Muzika Cincara    

    Poznati Cincari    

    Publikacije    

    Galerija slika    

    Kontakt    


bottom








OD MITSKIH VREMENA

Prva dela za koja se zna da su bila napisana na grčkom jeziku datiraju iz perioda posle 600. pne. (Plinie, Nat. Hist. I, B, c. 29).

Veliki mitovi o prvim pisanim radovima : Homera, njegovog učitelja Pronapida, Tamirisa i Orfeja iz Trakije, njegovog učitelja Lina, Olimpija iz Frigije ili Olinta iz Likije, pisca epa "Frigijci", Timotija, nisu bili pisani na grčkom jeziku već na tračko-pelaskom (armanskom).

U vreme kada je Orfej živeo, a to je XIV vek pne. Grci još nisu bili etnički formirani (u klasičnom smislu reči). Niti su njihovi predci Danajci bili neki značajan faktor u enklavama širom Peloponeza gde su došli kao izbeglice iz Egipta 1526. pne. U stvarnosti, proces mešanja Danjaca sa autohtonim narodom, čiji rezultat su bili antički Grci je bio još na početku.

Orfej je živeo u Trakiji. U Orfejevo vreme nije bilo danajskih kolonija tu, niti na obali Male Azije, da ne govorim duboko unutar kopna. Suprotno tome, imamo informaciju da su varvari sa Krita naselili Likiju (Herodotus; I, 173). S druge strane, Likijci, prema jeziku kojim su govorili, povezani su sa autohtonim narodom Peloponeza (u "Ilijadi" veza između kraljevskih kuća iz Efira sa Peloponeza i one iz Likije može se videti).

Diodor (V, 74.), iz Ajgirija govori na sličan način kao predhodno.

Diodor (III, 67.) je pisao da su mitske legende o: Atlantidi, Argonautima, Amazonkama, "uzete od Homerovih savremenika koji su pisali svoja dela na pelazgijskom jeziku koristeći pelaška slova."

Lin, učitelj Orfeja i Tamira, prema Diodoru Sikulusu (III, p.67.4) piše u "pelazgijskom pismu" priču o prvom Dionisiju.

Ovde ja dajem originalni Dionisijev tekst , na grčkom jeziku, kako je dato u knjizi: Srbi, narod najstariji (Beograd, 1991.) od Olge Lukić, na strani 274, knjiga II. Isto se može naći u Praistorijska Dakija, Bukurešt, 1986. od N. Densusianu na strani 118:


grčki tekst



"Prema pričama, Lin, pišući pelaškim slovima, ostavio je mit o poznatom delu o prvom Dionisiju, kao i o ostalim mitovima". Ta pelaška slova takođe je koristio Pronapid, Homerov učitelj."

Diodor knjiga - III-gl. 67.:


grčki tekst



"koristeći upisane znake prvih Pelazga i pelaški jezik"

Ovo je samo mali deo sagledavanja antičkih pisaca. Iz priloženog, nedvosmiseno se može videti da sve što su prastari Grci klasičnog doba prikazali u svojim delima kao "mitski prikaz", u stvarnosti je prevod iz Homerovog i pre Homerovog doba kada se sva pismenost odvijala na pelaškom jeziku i pismu.

Prevodi koji su načinjeni u sedmom veku pne. uslovljeni su činjenicom što se u međuvremenu dvojezična sredina transformisala u jednojezičnu sa jasno izdiferencirani jezikom od onoga "varvarskog" (armanskog).

Smatram da je ključnu ulogu igrala Atina, koja je, kao rezultat velikog priliva "varvara", brze asimilacije u novu zajednicu, kao i velikog nataliteta, porasla u megapolis. Bilo je potrebno izgraditi edukacioni sistem za potrebe ovakvog megalopolisa. U takvim uslovima, kultura (gradske) populacije je podignuta iznad nivoa one od "varvara" koji su živeli u okruženju.

Novoformirani jezik je zahtevao odgovarajuću kulturnu nadgradnju, a to je moglo najlakše da se izvede sa prevođenjem postojećih već stotinama godina unazad napisanih dela slavnih Pelazga.

Da nije bilo jedinstva jezika čak ni među Joncima, onih koji žive u Atici i u Atini, i onih koji su naselili Joniju posle Trojanskog rata, je činjenica da su u petom veku pne. (Herodot, I, 142.) Jonci u Maloj Aziji govorili 4 različita dijalekta. Oni su toliko različiti da ni Jonci nisu mogli da razumeju jedni druge.

Da ne zaboravimo da su prema Homerovoj "Ilijadi" sve vojske učesnice Trojanskog rata govorile jedan jezik sa mnogo dijalekta i govora, da su čak i suprostavljene strane lako razumele jedni druge. Jedini učesnici u Trojanskom ratu koji su govorili "varvarski" jezik bili su "varvarizovani" Karci, koji su predhodno prihvatili jezik Kaunijaca, "varvara" koji su došli sa Krita (Herodot, I, 171/172.).

Mitski prikazi koje, prevedene na starogrčki jezik, poznajemo danas, aktualno govore o stvarnim događajima starih Pelazga, koji su ih u njihovo vreme zabeležili u pisanoj formi. Sa mojim dugogodišnjim interdisciplinarnim naučnim istraživanjima ja sam uspeo da pretvorim mitske priče u stvarnu istoriju sa jasno određenom hronologijom. Ja sam napravio hronološški redosled važnijih događaja do dolaska Danajaca (proto-Grka) u delu "Zaključak" u mom radu "Pelasgi: jezik, pismo, ime, Tetovo, 1998." (Pelasghyi; limbâ, carte, numâ, Tetova, 1998).









Najbrzi i najsigurniji nacin za transfer novca -PayPal


Moskopolje-Cincarski Jerusalim







Copyright © 2014 CINCARI.ORG | All Rights Reserved

Design by FCP | Modified by Dragos Powered by DCS