Prostor za Logo i ostalo
  Start     Dokumenta   Drugi o nama   Vaša priča   Naselja   Kultura   Novosti   Linkovi

SADRŽAJ



    Start    

    DCS    

    Poreklo Cincara    

    Istorija Cincara    

    Jezik Cincara    

    Muzika Cincara    

    Poznati Cincari    

    Publikacije    

    Galerija slika    

    Kontakt    


bottom








TROJANSKI RAT

Od 1263 - 1253. g. pne. dogodio se Trojanski rat. To je rat između dve velike vojne alijanse koje pripadaju jednoj velikoj naciji, deleći isto poreklo i isti jezik.
To je rad dve vojne alijanse, obe sastavljene od armanskih plemena.

Samo Karci koji govore "varvarski" ne pripadaju armanskom jeziku, dok Danajci (Grci) koji su bili dvojezični ne gledajući na činjenicu da su njihovi lideri bili Armani i značajno izmešani sa Armanima, bili ne kompletno povezani sa ostalim učesnicima Trojanskog rata.

Ono što je važno, a nije još primećeno od strane istoričara, je činjenica da u vojnoj alijansi formiranoj od strane Trojanaca, najveći deo činili su tračka plemena koja su bila u polu-vazalnom odnosu sa Trojancima.

U periodu pre trojanskog rata, u ogromnoj vojnoj kampanji, većoj od one vođene od Agamemnona i Menelaja, Teukriti (Trojanci) i Miziti pokoriše sva tračka plemena na zapadu do Jonskog zaliva (Jadransko more) i na jug do reke Penej (Herodot, VII, 20.).


Osvajanjje Trojanaca i Mizita



Možemo da vidimo da su oni istog porekla na osnovu činjenica:

Jezik kojim govore Menelaj i Agamemnon bio je dvojezičan.

Pored jezika Danajaca oni govore i jezik njihovog oca Pelopa koji je poreklom Frigijac - Brigijac (Arman).

Hektorova majka Hekuba, bila je kći od Dime iz Frigije (Homer, "Ilijada", St. 717.).

Došli smo do činjenice da su vođe suprostavljenih armija kod Troje imali frigijsko (makedonsko) poreklo. Takođe imamo činjenicu da Menelaj i Agamemnon po njihovom dedi, a i Hektor po njegovoj babi imaju isto genetsko i plemensko poreklo.

Kada formiramo mozaik, dolazimo do saznanja da Agamnenon, Menelaj, Hektor kao i Paris imaju frigijske gene, noseći duboko u sebi gene Arman-Makedonaca.


genetsko poreklo



Ftija je glavno sedište Peleja i Ahila (Homer, "Ilijada", I. 253.). Iz Ftije se moć Peleja raširila Tesalijom, gde je Ftija smeštena, kao i delom Pinda, gde su tokom leta ovce odvođene na ispašu.

Ftija je povezana sa epitetom "ovčarska majka" (Homer. "Ilijada", I. 478.).To ukazuje činjenica da je u to vreme Ftija bila jedan od najvećih centara (čak i danas to je izrazito ovčarski kraj), i u I. 480. Homer kaže da je Ftija iznad Elade (Hellas).

Elada je raširena po primorskim poljima Tesalije, a Ftija kao ovčarski region je bila gore u brdima i planinama. Elada gde su živeli Ahajci (Homer, I, 461.) bila je poljoprivredna zemlja.

Herodot (Istorija, I, 56.) govoreći o poreklu Spartanaca, kaže da oni kao Dorci potiću od Makedonaca koji, sa njihove strane, su potomci Ftije, od gena poznatog kralja Deukaliona.

Tako imamo Ftijadu iz vremena Deukaliona na početku drugog milenijuma pne., kao i Ftiju iz vremena Ahila iz XIII veka pne., oba kao centre najveće moći. Centre koji su dali: Deukaliona, Elena, Makedona, Ahila, i iz kojih je poteklo mnogo kraljevskih kuća koje su u dugom periodu vladale jugom Balkana.

Kada neko govori o "ovčarskoj majci", koji je u isto vreme glavni grad velikih kraljeva koji apsolutno upravljali ovim delom Balkana u kontinuitetu do formiranja grčke države, nije teško zaključiti da narod koji je živeo u delu koji je pripadao Ftijadi tada, a takođe i danas , bio i sada je armanskog porekla.

Stvari postaju jasnije kada znamo da je Deukalion bio kralj Pelazga, kao što je bio i Pelej, Ahilov otac.

U vreme kada Panonci od preko Dunava naseljavaju Tesaliju, Deukalion je živeo u Ftijadi, tako, on ih je prihvatio posle velike poplave, dozvolivši im da nasele prazna polja i da gaje žitarice.

Planine ostaju Armanima prehranjujući njihova nebrojena stada ovaca i koza.

Elada je bila takođe deo oblasti kojom su upravljali kraljevi iz Ftije. (Homer, "Ilijada", B. 681.).

Grad Arg u Tesaliji je bio pod vlašću Pelazga i pripadao je njima. Ti koji su živeli u mestima Arg, Al, Alopa i Trahin, zvali su se : Mirmidonci, Elini i Ahajci, predvođeni Ahilom. Ovo govori da Mirmidonci, Elini i Ahajci su Pelazgi. Ahil (Homer, "Ilijada", St. 230.-235.) moli rečima "Zevse pelazgiski" čime nas direktno informiše da Ahil i njegovi Mirmidonci, kao i Eleni i Ahejci, živeći zajedno u Ftijadi, bili su potomci Pelazga.


Ftijada je pripadala Pelazgima



Podsetimo se još jednom činjenice da taj Arg koji se spominje u stihovima je bio u Pelazgijad (Tesali). Isto tako ime Elada odnosilo se na jednu široku oblast na jugoistoku Tesalije, okolna polja i na sever od današnjeg grada Volosa. Sigurno je da je Elada dobila ime po Deukalionovom sinu Elanu.

Takođe su interesantne reči koje izgovara Homer:

"Oni živeći u Argu, Pelazgi dakle".Ovo nas navodi da mislimo da za njegovo vreme , a to je bilo 400 godina posle trojanskog rata, Pelazgi nisu više živeli u Argu, ali neka mešavina Pelazga i Danajaca je došla sa juga kao farmeri na plodnu tesalijsku zemlju.

Još jedna činjenica je takođe vrlo interesantna, a to je da u vreme o kome Homer govori, nije bilo ni reči o posebnoj elinskoj naciji. Elini su bili samo deo Pelazga podređeni kralju iz Phtie i absolutno bez veze sa Danajcima (Grcima) koji su živeli na Peloponezu u to vreme, u Argu, Mikeni, i bili pomešani sa lokalnim Pelazgima, govoreći dvojezično. Neki od Danajacas su se pomešali sa Pelazgima u samoj Atini, nakon čega Atinjani su se nazvali Jonci (Herodot, Istorija, VIII, 44.).










Najbrzi i najsigurniji nacin za transfer novca -PayPal


Moskopolje-Cincarski Jerusalim







Copyright © 2014 CINCARI.ORG | All Rights Reserved

Design by FCP | Modified by Dragos Powered by DCS