Prostor za Logo i ostalo
  Start     Dokumenta   Drugi o nama   Vaša priča   Naselja   Kultura   Novosti   Linkovi

SADRŽAJ



    Start    

    DCS    

    Poreklo Cincara    

    Istorija Cincara    

    Jezik Cincara    

    Muzika Cincara    

    Poznati Cincari    

    Publikacije    

    Galerija slika    

    Kontakt    


bottom
Tradicionalna cincarska nošnja








DA SE NE ZABORAVI

Slavoljub B. Sterić, sekretar Srpsko-cincarskog društva

Srpsko-cincarsko društvo "Lunjina", na cincarskom znači svetlost, osnovano je u Smederevu 3. jula 1998. godine. Duboko poštujući naše bivše i sadašnje sugrađane, pripadnike ili potomke cincarske loze, posvećujemo im redove koji slede. Mislimo da smo za priču o ovoj temi odabrali pravog sagovornika, gospodina Slavoljuba B. Sterića, čiji su se preci po očevoj liniji 1860. godine iz Florine (Lerine) doselili u Osipaonicu, selo u smederevskoj opštini.

7 - Gospodine Steriću, objasnite osnovne motive za osnivanje srpsko-cincarskog društva?

- Po mom saznanju, drustvo u Smederevu je jedino u unutrašnjosti Srbije. Podrazumeva se da udruženje ovakve vrste postoji u Beogradu. Naš cilj je da negujemo tradiciju, prikupljamo istorijsku građu i važna dokumenta o našim precima. Trudimo se da na objektivan način osvetlimo ulogu Cincara u istoriji Srbije, sakupljamo materijale za izradu hronike uglednih cincarskih porodica u nasem kraju. Mislimo da je jako vazno širenje svesti o cincarskom poreklu, razbijanje zabluda i proučavanje uticaja poznatih Cincara na kulturu Srba. Istorijska je istina da su oni uticali na formiranje gradjanskog sloja u Srbiji, kao što su Nemci i Mađari to učinili u Hrvatskoj.

7 - Da li ste nasledili neku istorijsku građu ili ste pioniri u ovom poslu?

- Svetozar Toza Spasojević je svojevremeno prikupljao podatke i ustupio ih doktoru D. J. Popovicu, koji ih je na najbolji način iskoristio i napisao najbolju knjigu o ovoj etničkoj skupini na našim prostorima. Što se Smedereva tiče, direktni potomak Cincara je Stevan Nanuševski koji dobro govori cincarski, piše i prevodi. On je i predsednik našeg društva u Smederevu.

7 - Društvo jeste mlado. Ipak, imate li podatke o znamenitim porodicama cincarskog porekla u Smederevu?

- Po proceni, krajem prošlog i početkom ovog veka u Smederevu je bilo 50 do 60 porodica cincarskog porekla. Podrazumeva se da su mnogi pripadnici, što je normalno, podlegli uticaju sredine i asimilovali se. Recimo, Branislav Nušić (Alkibijad Nuša) nije se legitimisao kao Cincar, vec kao Srbin. Neka prezimena, sama po sebi, ukazuju na cincarsko poreklo. Navodim samo neka: Dinić, Dimović, Hristić, Dimitrijević, Anastasijević, Nastasijević, Kodzas, Ničota, Sterić, LJotić, Konstatinović... Mnogi od njih nisu svesni cinacarskog porekla, mada ima i onih koji se svojim poreklom s pravom ponose.

7 - Koliko je obzirom na cincarsku samobitnost osnivanje društva pobudilo interesovanje Smederevaca?

- Društvo za sada ima 56 clanova, ali je sasvim sigurno da će ih biti više. Važno je da ljudi saznaju o aktivnostima našeg društva, da potomci Cincara prouče poreklo i aktiviraju se u očuvanju tradicije i običaja. Da bi stvari bile malo jasnije navešću neke značajne Cincare u istoriji Smedereva i Srbije:

-Sima J. Bimbić, profesor zemljopisa u Realki i Bogosloviji u Beogradu, kasnije direktor Gimnazije u Smederevu - od 1892. do 1895. godine. Narodni poslanik.

- Dimitrije Davidović, otac srpskog novinarstva, pisac prvog Ustava.

-Stoiljko Stole Janković, revolucionar, urednik, režiser, dobitnik Sedmojulske nagrade 1979. godine .

- Đorđe Karapandžić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu. Značajni naučnik iz oblasti diferencijalnih jednačina.

-Janićije Konstantinović Dzandar, predsednik smederevske opštine, osnivač Smederevske banke.

- Kosta Konstantinović, uspešni lekar plućnih i bolesti nerava. Lični lekar princa Đorđa Karađorđevića.

-Hećim Toma Kostić, lekar, izlečio Miloša Obrenovića od prostrelne rane u grudima.

- Dimitrije Mita LJotić, ministar pravde, čuveni Smederevac.

- Dimitrije Dina Mančić, veliki smederevski dobrotvor.

- Nikola i Đorđe Ničota, pravnik i inženjer poljoprivrede.

- Milica Šterić, čuveni arhitekta.

- Dragoljub Šterić, pionir vazduhoplovostva i vlasnik fabrike "Zmaj" u Zemunu.

Nadam se da su imena koja sam nabrojao, što naravno nije konačan spisak, dovoljno inspirativna da se ljudi cincarskog porekla jave društvu "Lunjina". Naši telefoni su 026/224-410 i 222-089.

M. Petrović


Članak je preuzet sa Internet izdanja smederevske Sedmice, Broj 98, petak 10.03.2000.




DRUGI O NAMA

Stavovi iznešeni u ovoj rubrici ne predstavljaju obavezno i stavove redakcije

pic

- Da se ne zaboravi
- Nedokuciva tajna Cincara
- Uz rame Karađorđa
- Pomagali vojsku i uzdizali   narod
- Šta može Lunjina?
- Čija je Majka Tereza?
- Čovek sa 11 prstiju
- Svetlo Moskopolje
- Cincari od Bukurešta očekuju odgovor
- Aromunsko-vlaški tragovi u Gori (I dio)
- Aromunsko-vlaški tragovi u Gori (II dio)
- Aromunsko-vlaški tragovi u Gori (III dio)
- Aromunsko-vlaški tragovi u Gori (IV dio)
- Srpski-Rotšild
- Cincari pod vatrom rumunskih nacionalista
- Zameo ih Balkan
- Istina o Makedoniji
- Gornja Belica
- Zrno soli među balkanskim narodima
- Cincari tuže rumunsku vladu
- Inženjeri u Srbiji
- Gradska privreda Leskovca
- Gradonačelnici Beograda
- O Krahtisima
- Jelisaveta Načić
- Zašto Cincari tuže državu
- Bakalin "dao" prezime
- Najbolji srpski ministar finansija

- Doktor Kosta Hadži
- Naum Cermilo
- Cincari Nekad i Danas
- Skriveni žig
- Prve kafane, Cincari prve kafedzije



Najbrzi i najsigurniji nacin za transfer novca -PayPal

Moskopolje-Cincarski Jerusalim




Copyright © 2014 CINCARI.ORG | All Rights Reserved

Design by FCP | Modified by Dragos Powered by DCS