Prostor za Logo i ostalo
  Start     Dokumenta   Drugi o nama   Vaša priča   Naselja   Kultura   Novosti   Linkovi

SADRŽAJ



    Start    

    DCS    

    Poreklo Cincara    

    Istorija Cincara    

    Jezik Cincara    

    Muzika Cincara    

    Poznati Cincari    

    Publikacije    

    Galerija slika    

    Kontakt    


bottom








PORODICA KIŠ - MANO-ZISI


 Darinka, Mano Zisi, Stefanović, 30. godina 20. veka
Darinka, Mano Zisi, Stefanović, 30. godina 20. veka


„Iz matičnih knjiga Opštine Sabinov, koja se nalazi u severoistočnom delu Češke, utvrdio sam da je deda moga oca Lava bio Leopold Klajn, roden 1824. godine, da je bio krčmar i da se oženio Anom Holctajmovom. Iz ovog braka rođen je moj deda Moric Klajn, 22. marta 1850. Kumovi su bili Pinkus Levi i Sigmund Holštajn. Iz ovih podataka kao i iz drugih istorijskih činjenica vidi se da su bili Jevreji. Iz porodičnih priča saznao sam da je Moric bio dobar učenik, da je sa lakoćom učio strane jezike i da je školovanje za državnog javnog beležnika nastavio u Budimpešti. Iz meni nepoznatih razloga, napustio je Budimpeštu i poceo da radi u mestima oko Bečkereka, današnjeg Zrenjanina. Naravno, u tom periodu primoran je da nauči nove jezike, rumunski i srpski, da bi obezbedio klijentelu iz tih naroda. Kasnije odlucuje da se stalno naseli u Pančevu, oko 1883. godine, gde ubrzo upoznaje Lenku Koko i sa njom zakljucuje brak.

Moja baba Lenka Koko, rodena je 25. marta 1866. godine u meni nepoznatom selu u blizini Tuzle. Po njenoj priči, koje se sećam, roditelji su joj bili Mita i Katarina Koko iz okoline Tuzle. U vreme kada je Austrougarska anektirala Bosnu mnoge Darinka, Mano Zisi, Stefanović, 30. godina 20. veka pravoslavne famili je i Srba i Cincara rešile su da se kolektivno isele u Srbiju. Pored Lenke, koja je bila srednje dete, imali su starijeg Dimitrija i mladu Sofiju. Dimitrije je ubrzo otišao u Beč, i kao talentovan slikar pohađao umetničke škole u Beču i Lincu. Bio je vrlo plodan stvaralac i ostavio je za sobom veliki broj slika u ulju i temperi. Nekoliko njegovih slika zadržano je u našoj porodici dok je najveci deo, kao legat, ostavio gradu Lincu. Prema neproverenim podacima, umro je u Budimpešti oko 1930. godine. Gde su u Pančevu živeli Mita i Katarina Koko nije mi poznato, ali su nakon sklapanja braka, Moric i Lenka kupili veliku kuću u ulici Braće Jovanovića 27. Moric je vec bio uspešan i imućan advokat.

Lenkina mlada sestra Sofija ostala je da živi sa njima i nije se udavala. Sofijina pomoć i te kako je bila potrebna mladim supružnicima koji su požurili da uvecaju porodicu izrodivši sedmoro dece. Na svet su došli: Đura (1887), Katica (1879), Koloman (1891), Lajoš (1893), Marija (1895), Aleksandar (1899), Aristid (1902), i moj otac Lav (1907).

Moric Klajn, moj deda, još pre dolaska u Pančevo, poslao je zahtev Ministarstvu policije u Budimpešti za promenu svog prezimena pa je nakon odobrenja preinačo ime i prezime u Mor Kiš. Rešenje je upisano u njegovu matičnu knjigu rođenih 1888. godine. Razlozi za promenu bili su uslovljeni okolnostima u novoj sredini gde se pripadnost mađarkom narodu vrednovala više nego pripadnost je- vrejskoj za jednici.

Mor i Lenka, uz svesrdnu pomoć, Sofije, omogućili su lepo obrazovanje svojoj mnogobrojnoj deci. Najstariji Georgije - Đoka, nakon gimnazije na mađarskom jeziku u Pančevu, završio je prava na fakultetu u Segedinu i odmah nastavio sa praksom u advokatskoj kancelariji svoga oca. Govorio je odlično, uz srpski, mađarski i nemački jezik. Bio je aktivan u do brovoljnim društvima kao što su Vatrogasno društvo, Veslacki klub, a kasnije i predsednik Rimokatolicke crkvene opštine u Pančevu. Važio je za „umerenog boema” najviše zbog slobodnijeg ponašanja na balovima, koji su se redovno održavali u Pančevu u organizaciji raznih nacionalnih društava. Tačku na tu reputaciju stavila je strina Ema udavši se za Đuru. Živeli su mir no i skromno. Đura se do smrti bavio advokaturom.

Katica Kiš, udata Magaraševic (1889–1988), vrlo rano, u 17-toj godini udala se za Leonida Magaraševica, pukovnika austrougarske vojske, koji se samo kratko zatekao u Pančevu, video Katicu i oženio se sa njom. Pančevo, tada pogranicno mesto, imalo je status municipijalnog grada i bilo podredeno direktno Beču. Leontije je ubrzo dobio prekomandu za Segedin gde su se trajno naselili. Za vreme Prvog svetskog rata Leontije je teško ranjen na ruskom frontu i više decenija je bio potpuno nepokretan. Katica ga je sve vreme predano negovala. Njihova kcerka jedinica - Jelica udala se za Vlajka Popovica iz Subotice.

Koloman, Bata, Kiš (1891–1968), završio je Komercijalnu školu u Pančevu i dugo godina radio u Industriji stakla u Pančevu. Bio je oženjen Bosiljkom Radosavljević, učiteljicom, rodom iz Sremske Mitrovice.

Lajoš, Cuka, Kiš (1893–1950), diplomirao je agronomiju u Zagrebu i jedno vreme radio na imanju barona Kulmera u Brijestu, u Slavoniji, a za tim u advokatskoj kancelariji Magaraševica u Subotici kao i Zobnatici. Živeo je u vanbračnoj za jednici sa Margitom. Nisu imali dece.

Marija, Mara, Kiš (1895–1962), završila je u Vršcu preparandiju i radila kao učiteljica u više sela u okolini kao i u samom Pančevu. Nije se udavala i živela je u domaćinstvu sa majkom Lenkon u levom krilu kuće u ulici Braće Jovanovića.

Aleksandar, Šandor, Kiš (1899–1989), bio je teško ranjen na galicijskom frontu u vreme Prvog svetskog rata, a nakon oporavka zaposlio se u fabrici Frank u Zagrebu. Postao je cenjeni stručnjak. Upamtio sam ga kao osobu koja je puno radila na svom obrazovanju i stručnom usavršavanju. U srednjem životnom dobu upoznao se sa Ankom i živeo sa njom u vanbračnoj zajednici. Anka je imala dve kćerke iz prvog braka koje je moj stric prihvatio i zavoleo.

Aristid, Rista, Kiš (1902–1996), ostao je upamćen u familiji po svojoj ambicioznosti i upornosti. Nakon Prvog svetskog rata, uz znatnu očevu finansijsku pomoć, odselio se u Beč i upisao medicinski fakultet. Bio je odličan student tako da je odmah nakon studija dobio mesto u jednoj od bečkih bolnica. Brzo je postao specijalista za srcčana oboljenja, postao asistent, a zatim docent na Medicinskom fakultetu na odseku za kardiologiju. Imao je i privatnu praksu. Iz pisama upućenim mome ocu saznao sam da je bio veliki zavodnik. Nije se ženio niti je imao potomaka. U posleratnom periodu puno je pomagao najmladeg brata, a mog oca, Lava, šaljuci nam raznim prilikama i raznim kanalima garderobu, slatkiše, prvu loptu (1947.), a često i novac. Više puta smo ga posećivali. Najzaslužniji je što sam postao jedan od najvećih kolekcionara ruža, snabdevajući me najnovijim sadnicama iz čuvenih firmi „Del bard” i „Mean”.

Lav, Leo, Kiš (1907–1997), najmlađe dete u porodici i moj otac, završio je pančevacku gimnaziju u vreme kada je ona važila za jednu od najstrožijih i najuglednijih u zemlji. Sećam se nekih imena koja je pominjao - dr Karoši, dr Mencinger, Šuvaković, Potkonjak... Na pravnom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1930. godine, i nakon pripravnickog staža nastavio da radi u advokatskoj kancelari ji najstarijeg brata Đure. Početkom tridesetih godina upoznao je moju majku Paraskevu, Vitu, Mano i ubrzo se sa njom oženio.

Istorija porodice moje majke Vite vezana je za dolazak njene bake Paraskeve sa sinom Manojlom, Manom, iz Kastorije (porodica Mano Zisi) u Pančevo, i porodice Petrović, koja je sa Čarnojevićima došla u Banat. Ime moje prabake Petrovićke, na žalost, ne znam. Rano je ostala udovica sa troje dece. Muž joj je poginuo u nekom od mnogo brojnih vojnih sukoba toga doba, tako da je nastojala da što pre uda svoje dve ćerke. Preko porodice Bota, starija kćerka Darinka (1876–1965) ubrzo se udala za bogatog smederevskog trgovca Milana Stefanovića - Smederevca, koji se u nju zaljubio na prvi pogled. Sa njima je u kuci na Terazijama br. 39 stalno živeo i brat Đoka. Neudata je ostala Draginja, moja baka, koju je sestra Darinka uz provodadžisanje Bota upoznala sa Manojlom - Manom sa kojim je sklopila brak na Mitrovdan 1899. godine u Čakovu. Odatle se sele na sever u Budimpeštu koja je, kao i Sent Andreja, imala veliku srpsku koloniju. Tu se rodili sin Đorđe Mano Zisi (1901–1995), Darinka (1904–1988) i moja majka Paraskeva, Vita, Bebi (1908–1984).

Nakon Prvog svetskog rata porodica se na stanjuje u Pančevu i Vita tu pohada gimnaziju kao i moj otac Lav. Obe sestre su odlicno svirale klavir i pozivane su na sve veće balove u gradu. Bile su i aktivni članovi veslačkog kluba. Brat Đorđe studirao je u Beogradu na Filozofskom fakultetu. Dejan Medakovic, sa kojim se Đorđe družio u mladosti , veliki deo druge knjige „Efemeris” posvetio je tom periodu.
Moja tetka Darinka, Darka, udala se za advokata Mihajla. St. Blažića iz Beograda, rodom iz Leskovca, i sa njim živela u jednom od stanova, na četvrtom spratu, Stefanovićeve kuce na Terazijama. Kao i mnogi iz moje familije, ni oni nisu imali dece. Dok sam studirao na Pravnom fakultetu, cesto sam boravio kod tetke i teče, a sa njim, koji je bio veliki boem, obilazio „Skadarliju”, „Ruskog cara”, „Moskvu”... o njegovom trošku. Sećam se legendarne pevačice narodne muzike Divne Kostić i poznatog violiniste Koste Trajkovića i njegovog orkestra. Uprkos neurednom životu, teča Mihajlo doživeo je lepu starost i poživeo 85 godina.

Paraskeva, Vita, moja majka, nakon udaje starije sestre živela je sa majkom u kući blizu fabrike „Gaj” u Pančevu. Sa Lavom Kišom venčava se 1935. godine. Lav je u to vreme radio kao advokat i lepo zarađivao tako da ubrzo kupuju kuću, uz pomoć brata Aleksandra iz Zagreba, u ondašnjoj Geteovoj ulici br. 4. Tu se radamo i ja (r. 1937.) i moj mladi brat Pavle (r. 1940) . Obojica smo kršteni u pravoslavnoj Uspenskoj crkvi u Pančevu, a u knjigama upisani kao Srbi. Slavim slavu Đurđevdan.”

Đura Kiš, pravnik - sudija, poznati kolekcionar i proizvođac ruža, pisac ovih porodicnih uspomena, oženjen je Mirjanom Ljubisavljević, dugogodišnjom bibliotekarkom, sa kojom ima dvoje dece: sina Tigrana (r. 1964) i ćerku Tamaru (r. 1967).
Tigran Kiš oženjen je Oliverom Đurđinovic - imaju Katarinu, Aleksu i Sofiju, a Tamara i Srđan Jokić imaju Vukana.

Pavle Kiš, fudbaler i fud balski trener, oženjen je Karolinom Vojković i sa njom ima dve ćerke: Žaklinu (r. 1964) i Leu (r. 1968). Žaklina je udata za Dragana Jocića sa kojim ima dve ćerke - Laru i Dinu, a Lea sa Momčilom Jokićem, ima Saru.

Darka i Vita Mano Zisi sa drugaricom Verom Vukov na Valtmanovom kupalištu na Tamišu - Pancevo, 30. godine 20. veka
Darka i Vita Mano Zisi sa drugaricom Verom Vukov na Valtmanovom kupalištu na Tamišu - Pancevo, 30. godine 20. veka
 Paraskeva, Vita, Mano Zisi, udata Kiš (majka Đure Kiša)
Paraskeva, Vita, Mano Zisi, udata Kiš (majka Đure Kiša)
Katarina (rodena Mano Zisi) i Đorde Radivojevic
Katarina (rodena Mano Zisi) i Đorde Radivojevic

Vita i Darka Mano Zisi sa kolegama iz veslackog kluba na Tamišu - Pancevo
Vita i Darka Mano Zisi sa kolegama iz veslackog kluba na Tamišu - Pancevo

 Đorde Mano  Zisi sakcerkom Katarinom - 1945.
Đorde Mano Zisi sakcerkom Katarinom - 1945.






Sav materijal na ovu temu pozajmljen je iz teksta "CINCARI (AROMUNI) U JUŽNOM BANATU ", autora SVETLANE NIKOLIN. Delove teksta koje je dodala redakcija prikazali smo "Italic slovima" .


.




Najbrzi i najsigurniji nacin za transfer novca -PayPal


Moskopolje-Cincarski Jerusalim







Copyright © 2014 CINCARI.ORG | All Rights Reserved

Design by FCP | Modified by Dragos Powered by DCS