Prostor za Logo i ostalo
  Start     Dokumenta   Drugi o nama   Vaša priča   Naselja   Kultura   Novosti   Linkovi

SADRŽAJ



    Start    

    DCS    

    Poreklo Cincara    

    Istorija Cincara    

    Jezik Cincara    

    Muzika Cincara    

    Poznati Cincari    

    Publikacije    

    Galerija slika    

    Kontakt    


bottom








PORODICA PRITA

U godini kada je rodena Marija Prita, a to je 1866., pancevacka varoš imala je 13130 stanovnika - muških 6463, ženskih 6667, od tog broja skoro jedna petina, tacnije 2862. dece do 16 godina starosti, kako to navodi Bem u svojoj „Istoriji Panceva”. Pancevo je u to vreme zanatlijsko-trgovacka sredina sa brojnim trgovinskim i zanatlijskim radnjama. Po jednom izvešta ju Magistrata iz 1851. godine, upucenog Generalnoj komandi u Temišvaru, varoš je tada imala 197 trgovaca, 3 fabrikanta, 467 zanatlija i umetnika, 77 gostionicara, 723 zanatlijska i trgovacka pomocnika. U njoj je bilo i mnogo cincarskih porodica koje su bile medJu najbogati- jima. Medu cincarskim trgovackim familijama poznati su Boboroni, Astri, Dijamandi, Varsan, Špirte, Koko, Pahanovic, Mandrino..., a medJu njima bila je i porodica Prita, došla iz Klisure 1854. godine. Nastanili su se prvo u Vlaškoj, zatim prešli u Beograd, a odatle u Pancevo.


Marija Prita


Marija Prita je, kako je to za pisano u Prozivniku Srpske više devojacke škole u Pancevu, rodena 14. aprila 1866. godine u Seleušu (mada neki izvori pogrešno navode kao mesto rodenja Pancevo, verovatno što je Marija celo detinjstvo i mladost provela u ovom gradu.

Osnovnu školu završila je u Pancevu školske 1875/76. godine sa odlicnim uspehom; pančevačku četvororazrednu Srpsku višu devojačku školu 1879/80.; maturirala u Cirihu, u Švajcarskoj 1884. godine, a na Ciriškom sveučilištu promovisana za doktora celokupne medicine 1893. godine.
Po sticanju diplome iz medicinskih nauka zapošljava se u bolnici u Šapcu. Tu je upozna dr Nikolu Vučetica, lekara i pesnika i udaje se za njega 1893. godine. Tadašnja pančevacka štampa budno prati život i rad svoje sugradjanke pa tako list „Vesnik” u broju 28 od jula 1893. objavljuje vest:

- „Kao što čujemo ovih dana promovisana je na Ciriškom sveučilištu gospodica Marija Prita za doktora celokupne medicine. Ovo je prva Srpkinja iz Ugarske koja je postala doktorom, to je znčajno, ali je za nas utoliko značajnije što je gospodica Marija pančevka. Čestitamo joj od srca.” Isti list u broju 31 (1893) ob javljuje sledeću vest: - „Gospodica dr Marija Prita verila se u prošlu nedelju 31. jula o.g. sa gospodinom Nikolom Vučeticem, opštinskim lečnikom u Šapcu. Čestitamo i želimo im svaku sreću u budućem bračnom životu.”

U Šapcu Marija radi kao bolničar ka, a Nikola kao lekar sve do prelaska u Beograd 1896. godine. U glavnom gradu posvećuje se privatnoj praksi sve do početka Balkanskih ratova 1912. godine, a tada, kako to piše u svojoj knjizi Vera Gavrilovic
- „Opštinski je lekar u Beogradu a zamenju je i supruga dr Nikolu Vučetica koji je na frontu. Za vreme Prvog svetskog rata ona je lekar rezervne vojne bolnice u Kragujevcu ko ja se novembra 1915. evakuiše za Niš, Prištinu i Prokuplje. Posle povlačenja kroz Albaniju, preko Italije stiže u Lozanu gde brine o tamo smeštenoj srpskoj deci. Godine 1918. odlazi u Tulon, u Francusku, kao lekar ka tulonskog invalidskog odreda. U Beograd se vraća 19. jula 1919. godine u svojstvu pratioca invalidskog odreda i sve do demobilizacije 1922. godine radi u Prvoj armijskoj bolnici.” O uslovima rada u tim ratnim danima govori se u knjizi Vere Gavrilović „Žene lekari u ratovima 1876–1945.” - „Bolnica u Kragujevcu smeštena u dve velike kasarne XI i XII pešadijskog puka, bila je pre puna naših vojnika i zarobljenika obolelih od pegavca. U njoj je radila dr Marija Prita sa suprugom dr Nikolom Vučeticem. Rad je bio veoma naporan, bolesnici su danonoćno pristizali i ostavljani da leže u vojničkim uniformama, prljavi, vašljivi, zbijeni na golim podovima po sobama. Nekoliko stotina obolelih bilo je bez kreveta, nedostajale su posteljina, rublje, dezinfekciona sredstva, lekovi, instrumenti, nije bilo dovoljno lekara. Uslovi u kojima je radila dr Marija Prita bili su više nego užasni, a svakog dana stizali su transporti novih bolesnika. Umrli bolesnici zamotavani su u čaršave natopljene u sublimatu, prenošeni u mrtvačnicu, odakle su u plehom postavljenim kolima odnošeni i sahranjivani na groblju.”

Nakon demobilisanja pa sve do 1949. godine, Marija obavlja privatnu lekarsku praksu u Beogradu. Ona je lekar i humanista, omiljena kod svojih pacijenata kojima poklanja svu pažnju. Bavi se i društvenim radom, ak tivna je u Materinskom udruženju, Srpskom arhivu za celokupno lekarstvo, Domu učenica, Opštinskoj ambulanti, predsednik je Društva beogradskih žena lekara, osnivač Ženske stranke...

Diploma Marije Prita


Pisala je i strucne radove i clanke. Na poziv profesora Jovana Popovića, urednika „Vesnika” za kalendar „Srpkinja” – za naš ženski svet, izdat u Pančevu 1896. godine, piše prilog pod naslovom „Domaćica kao pomoćnica lekaru”, a za kalendar za 1897. godinu, prilog pod nazivom „Mati ili dojkinja”. Da pomenemo i to da se mladi brat Marijin (rodjen 1876. u Pančevu) bavio takodje, pored muzike, i medicinom. U knjizi „Istorija pančevačke medicine do 1944. godine” Dragiša Đordević je zapisao da je Mihajlo Prita apsolvirao medicinu u Becu ali je nije diplomirao. Nastavio je da se bavi pre svega muzikom mada je povremeno radio u bečkim bolnicama. Marija Prita nosilac je Albanske spomenice i više ratnih i mirnodopskih odlikovanja. Cenjena i voljena upokojila se u du bokoj starosti u 88. godini života u Beogradu 1954. godine.

Georgije Miloševic






Sav materijal na ovu temu pozajmljen je iz teksta "CINCARI (AROMUNI) U JUŽNOM BANATU ", autora SVETLANE NIKOLIN. Delove teksta koje je dodala redakcija prikazali smo "Italic slovima" .





Najbrzi i najsigurniji nacin za transfer novca -PayPal


Moskopolje-Cincarski Jerusalim







Copyright © 2014 CINCARI.ORG | All Rights Reserved

Design by FCP | Modified by Dragos Powered by DCS