Prostor za Logo i ostalo
  Start     Dokumenta   Drugi o nama   Vaša priča   Naselja   Kultura   Novosti   Linkovi

SADRŽAJ



    Start    

    DCS    

    Poreklo Cincara    

    Istorija Cincara    

    Jezik Cincara    

    Muzika Cincara    

    Poznati Cincari    

    Publikacije    

    Galerija slika    

    Kontakt    


bottom








PORODICE VERIGA I ĆURČIN

Roza i Petar Veriga

Roza i Petar Veriga


Ugledne građanske pančevačke porodice Veriga i Ćurčin povezane su svojim cincarskim precima i mnogim rodbinskim vezama. Prvi je došao u Banat Janko Veriga (1777–1857), trgovac, rodom iz Vlahoklisure. Od gradskog magistrata dobio je povelju izdatu 1811. godine kojom mu se dozvoljava boravak i rad u Pančevu. Janko se oženio Jaroslavom, za koju se zna da je bila ćerka poljskog generala i sa njom dobio petoro dece.

U porodičnom predanju pominje se i Konstantin Veriga sa svojom kafanom ili hanom u delu grada znanom kao Turska glava, ali drugih podataka o njemu nema. Detaljan rodoslov, koji objavljujemo na kraju priloga, sadrži čitav niz podataka koji će, verujemo, biti ne samo zanimljiv već i izuzetno značajan svakom budućem istraživacu. Ova poznata familija ima cincarske krvi i sa babine strane - preko porodice Todorovića iz Kovina.

Otac bake Aleksandre Todorović (1849–1930) bio je poštar u doba kada je obavljanje ovog posla podrazumevalo ne samo mnogo napora vec i opasnosti. Pošta se nosila konjima iz ovih krajeva sve do Temišvara. Aleksandra je rano ostala bez majke, a kako joj je ujak bio srpski vladika u Temišvaru, prihvatio je mladu devojku, svoju sestričinu, i omogućio joj je izvanredno obrazovanje.

Aleksandra je bila pravi poliglota, govorila je pet jezika pa čak i engleski čije je poznavanje u to doba i u ovom delu Evrope, bilo prava retkost. Uz izuzetno bogatu biblioteku (tu su se nalazila, između ostalih knjiga, i kompletna Geteova dela na gotici) koja joj je pružila mogucnost da upozna najveća dela od književnosti do istorije i filozofije, a imala je i prilike da se susretne i sa istaknutim ličnostima toga doba. U vreme kada je vaspitanje devojaka imalo izrazito patrijarhalni karakter, Aleksandra je bila prava intelektualka. Za supruga izabrala je Grigorija Verigu (1847–1908) i sa njim izrodila sedmoro dece.

Verige su tesno povezane sa porodicom Hadija, preko Todorovića, čiju istoriju donosimo u sledecem tekstu. Jedan od njih, Kosta Hadija, austrougarski oficir, inače generacija bake Aleksandre, nakon penzionisanja došao je da živi u Pancevo. Supruga Milesa Antonović, prava lepotica, pozirala je za lik Bogorodice u Gornjoj, Preobraženskoj crkvi, koju su živopisali Uroš Predić i Stevan Aleksić u prvoj deceniji 20. veka. Njihov sin Mika Hadija radio je kao profesor u srednje-tehničkoj školi u Pančevu.

Od svih braća i sestara iz ove generacije Hadija, najzanimljivija je bila Jelisaveta, cuvena tetka Duta. Nije se udavala i ceo svoj život posvetila je svojoj familiji i vaspitanju bratanaca. Nosila je uvek tamne, često sasvim crne haljine do zemlje, ci pele na šnir i neodoljivo podsećala na guvernante iz engleskih filmova. Bila je izuzetno obrazovana i glas o toj dosto janstvenoj i inteligentnoj devojci dopro je čak do našeg slavnog naučnika Mihajla Pupina. Tada već u Njujorku, Mihajlo (i on je imao cincarsko poreklo) zaputio se u Pančevo da upozna i zaprosi devojku o kojoj je toliko mnogo slušao. Duta ga je primila i saslušala ali na udaju nije ni pomišljala. Kad god bi, kasnije, govorila o Pupinu, uvek bi ustala sa stolice i malo se naklonila, u znak poštovanja prema velikom pronalazaču.

U porodici se često prepričavaju neki od njenih nesvakidašnjih poduhvata kao što je pravi avanturistički odlazak za vreme Prvog svetskog rata u Galiciju. Braća Kosta i Đura, kao austrougar ski oficiri, poslati su u Poljsku i kako su vesti sa frontova bile prepune strašnih opisa ratnih dešavanja, Duta je rešila da, po svaku cenu, pronađe braću. U muškom odelu, sa džakom prepunim namirnica, odece, lekova... nekako je uspela da se popne u prepuni voz gde ju je mašinovođa smestio na jedino moguće slobodno mesto - u vagon sa ugljem za loženje lokomotive. Na vrhu te crne kamare, sva umazana čađom, produvana vetrom, hladnoćom, skoro sasvim ukočena, ne ispuštajući vreću iz ruku, nekako se skotrljala niz gomilu uglja i gareži u Galiciji u mestu gde je pretpostavljala da se nalaze braća. Jedva se krečući preko za puštenih polja, došla je do vojničke postaje i oficirske kantine u kojoj su, uz veselu muziku, igrale oskudno obučene devojke, točilo piće, a oficiri uživali u toj raspojasanoj, nestvarnoj atmosferi.

Kakav je samo šok braće Hadija bio kada su ugledali sestru Dutu sa izgužvanim muškim šeširom na glavi, u prljavom odelu, svu crnu od gareži i sa džakom preko ramena. A kakva je tek reakcija te odane sestre bila nakon pređenih Scila i Haribdi, možemo samo da zamislimo. Nakon rata Duta je prešla u Kovin i vaspitavala decu svoga brata ali je pružila svu negu i pažnju i jednoj devojčici, iz beglici iz Bosne, koja je imala teško bolesnu kičmu i ležala u tzv.koritu. Predano ju je pazila i uspela da je podigne na noge i sasvim oporavi. U starijim godinama, tetka Duta je volela da sedi uz prozor u Hadijinoj kuć .........


| 1 | 2 | 3 |




Sav materijal na ovu temu pozajmljen je iz teksta "CINCARI (AROMUNI) U JUŽNOM BANATU ", autora SVETLANE NIKOLIN. Delove teksta koje je dodala redakcija prikazali smo "Italic slovima" .





Najbrzi i najsigurniji nacin za transfer novca -PayPal


Moskopolje-Cincarski Jerusalim







Copyright © 2014 CINCARI.ORG | All Rights Reserved

Design by FCP | Modified by Dragos Powered by DCS