Prostor za Logo i ostalo
  Start     Dokumenta   Drugi o nama   Vaša priča   Naselja   Kultura   Novosti   Linkovi

SADRŽAJ



    Start    

    DCS    

    Poreklo Cincara    

    Istorija Cincara    

    Jezik Cincara    

    Muzika Cincara    

    Poznati Cincari    

    Publikacije    

    Galerija slika    

    Kontakt    


bottom








JEDNA CINCARSKA BAJKA

Kasica prasica

Zabeležio Gustav Vajgand (Gustav Weigand) Lajpcig 1895.
Prepričao u srpskom duhu Peđa Ristić 2008.


Cincarska bajka XVIII vek
Svinjoslav Prasić
(Nahodče Porkopulos)



Beše jednom ono sto se nikada dogodilo nije. Neki veliki trgovac celo leto je po selima uterivao dugove i uspeo je na jedvite jade da sakupi najveći deo. Napunio je teške bisage novcem i krenuo kući, ali ga je uhvatila već kasna jesen. Beše jaka zima koja je došla pre vremena, i uhvati ga iznenadna vejavica i zatrpa ga u sred puta. Izgubljen u mećavi, nazreo je svetlo u daljini. Uspeo je da se približi prvoj kući i zavapi:

"Zaboga, primite me!"
Iziđe čovek iz kuće i reče mu: "Ne mogu da te primim jer imam porodilju u kući, ali ću ipak pitati ženu šta ona misli pa ću ti potom reći".I žena mu reče:"Ne možemo čoveka da ostavimo napolju, hajde, ipak mu dopusti da uđe."
Kada trgovac uđe, zatekao je sedmoricu gologuzih dečaka i porodilju kako se porađa na zemljanom podu. Tada ga obuze strah za teške pare koje je nosio pa da iz bede i očajanja mogu da učine svašta. Za svaki slučaj da ga ne napadnu ako mu otkriju novac, odmah im je dao dva carska zlatna dukata da otac kupi konja i brašno da im traje do leta, da bi za trenutak zaboravili na svoju bedu, pa bi on mogao u međuvremenu nekako bezbedno da se izvuče iz klopke u koju je tako glupo upao.
Međutim, kada je legao, i pored sve svoje predostrožnosti ipak nije mogao da zaspi od slutnji koje su ga obuzimale.Kada je utrnula vatra, u ponoć, od jednom se pojaviše tri suđaje oko novorođenog deteta, a on ih je iz prikrajka dobro čuo i video.

Jedna reče:"Neka ne živi ovaj dečak, jer otac nema hleba da ga hrani."
Druga reče:"Neka živi, jer gde sedmorica imaju hleb, imaju i osmorica."
Najmlađa pak reče:"Neka živi i neka nasledi ovog trgovca!"

Trgovac je zabezeknut sve ovo čuo, te ga je obuzeo još veći strah i kada je svanulo on se još više istrčao, on reče domaćinima: "Da mi date ovog dečaka, jer hoću da ga usvojom."
I oni mu ga lako sa radošću dadoše i trgovac ode sa njim. Užasnut prokletstvima čim je odmakao od kuće baci ga u sneg, i bez griže savesti osokoljen sto ratosiljao bede, vrati se kući i ženi reče šta je učinio. "Dobro si uradio." - reče mu žena.
Na sreću sa planine siđe jedna divlja krmača sa prasićima, i naiđe na dečaka u snegu. Prasići ga odmah primiše i prepoznaše kao svoga, jer sa njihove tačke gledišta i on se isto malopre oprasio, pa sa ostalim prasićima sada kao pravi Prasić lako je upao među ostale prasiće i našao slobodnu svoju trinaestu sisu u toploj jazbini.

Posle pet godina izraste tako dečak u pravog Prasića i ponašao se kao tako vaspitan već kao prava Svinja. A kada jednog dana lovci natrapaše na krmaču sa dečakom Prasićem, njega uhvatiše, a ostali im pobegoše. Svi su se mnogo čudili tom dečaku, videli su da je jak, zdrav i pametan te su ga upisali u školu kao Svinjoslav Prasića. Svinjoslav se s vremenom sasvim snašao i progura se kao prvi među ostalima učenicima i postade veliki naučnik pod naučnim imenom "Porkopulos".

Jedne nedelje ode onaj trgovac u onaj isti grad, dođe u crkvu i ču lep glas onoga mladića "Porkopulosa" i upita ko je on. A ono sve mu rekoše. Trgovac se doseti da će to biti onaj dečak koga je bacio u sneg. I opet se preplašen osiguravao. Te obeća momčini da će mu dati svoju kćer, lepu momu za ženu i posla ga sa nekim kiridžijom u grad u kome je imao kuću. Kiridžiji je dao jedno pismo u kome je bilo napisano da žena odseče glavu mladiću. U putu Svinjoslav zatraži pismo od kiridžije i pročita sta je napisano, pa napisa drugo pismo baš onako kako mu je obećao trgovac. kada su stigli u onaj grad, trgovčeva žena pročita pismo, pozva nekoliko prijatelja i te večeri venča ih.

Posle tri dana stiže njen muž i zaprepasti se kada vide slavlje, kuku lele, zatražio je pismo i shvatio je sve, ali nije rekao ništa. Prošlo je malo vremena i on reče ženi:"Imam posao u jednom selu, vratiću se sutra uveče, ali hoću da napravimo veliko slavlje. Rano ujutro pošalji našeg zeta na onom belom konju u šumu da uzme deset ovnova koje sam kupio za slavlje." To kaza i ode.

Drugog dana žena, videvši da se zet posle bančenja usvinjio i mrtav umoran spava, posla svog brata da dovede kupljene ovnove. Međutim, trgovac je u međuvremenu podplatio razbojnike da postave zasedu u šumi i puškama ubiju čoveka na belom konju. Kada videše takvog čoveka, razbojnici ga ubiše.
Uveče dođe trgovac, a zatim stiže i beli konj obliven krvlju. Kada shvati sa užasom da su razbojnici ubili njegovog svasta, udari ga štropac od ljubomore, jer je uvideo da Bog pravde pomaže zetu, a ne njemu. Posle kraćeg vremena je presviso do jeda, a svo njegovo dugo pabirčeno bogatstvo nasledio je ona srećna Svinja Porkopulos Prasić.

Bejah u tom gradu baš kada se sve to zbilo, sve sam lično video baš onako kako sam vam istinito ispričao kada sam se vratio kući.


Naum Dimitri Cipa
Moskopolje XVIII vek

********


Kliknite na slike da ih vidite uvećane

Crkva sv. Jovana Preteče, Moskopolje 1613. Plan crkve sv. Jovana Preteče u Moskopolju Crkva na Ljubiću posvećena Tanasku Rajiću, sagrađena pod uticajem cincarske crkvene arhitekture iz Epira, arhitekta Pedja Ristić
Crkva sv. Jovana Preteče, Moskopolje 1613 Plan crkve sv. Jovana Preteče u Moskopolju Crkva na Ljubiću posvećena Tanasku Rajiću, sagrađena pod uticajem cincarske crkvene arhitekture iz Epira, arhitekta Pedja Ristić


Prolog (P.R.):

Moskopolje je uništio Šiptar Ali paša Tepelan Janjinski sredinom XVIII veka. Za Cincare starosedeoce Balkana danas niko ne zna, ali i danas u celom svetu deca počinju da se uče da štede ubacujući sitan novac u keramičku kasicu u obliku praseta i time srećno odrastaju da na kraju kada razbiju kasicu punu ušteđevine svinjski počinju da se proguravaju u život.

Mislim da je ova bajka verovatno nastala u isto vreme u Moskopolju kada i Andersenove bajke u Danskoj, i da su sve one baština celog sveta na svim jezicima sveta kao što je naprimer bajka o Crvenkapi. Međutim, bajke se prvo pričaju, pa se zatim prepričavaju. Danas sva deca sveta baš u važnoj fazi svog životnog razvoja dobijaju na poklon malo keramičko prase da uče kako se štedi.

Samo je nažalost jedna činjenica tragična. Danska i danas postoji i zna se gde se nalazi, a za Moskopolje niko ne zna, pa ni Srbi iako je u Moskopolju izdat prvi srpski rečnik "tetragloson" od hadži Adamija dosta godina pre Vuka.

Savremena nauka je ustanovila da je svinja pametnija od vernog psa i da od njega ima bolji njuh. Zato mudri Kinezi slave godinu svinje, a jedu pečene pse.

Peđa Ristić








Najbrzi i najsigurniji nacin za transfer novca -PayPal


Moskopolje-Cincarski Jerusalim







Copyright © 2014 CINCARI.ORG | All Rights Reserved

Design by FCP | Modified by Dragos Powered by DCS