Prostor za Logo i ostalo
  Start     Dokumenta   Drugi o nama   Vaša priča   Naselja   Kultura   Novosti   Linkovi

SADRŽAJ



    Start    

    DCS    

    Poreklo Cincara    

    Istorija Cincara    

    Jezik Cincara    

    Muzika Cincara    

    Poznati Cincari    

    Publikacije    

    Galerija slika    

    Kontakt    


bottom








PORODICA JOANOVIĆ OD BEKEŠA, BRANJEVINE I RUDNE

Često me ljudi pitaju: “odakle je to prezime Joanović bez v?” a ja im kazem da se ime Jovan ranije pisalo Ioann. Ali stvari nisu tako lako jednostavne. Po porodicnom predanju dobili smo prezime po baronu Cincaru Jovanu Nikoliću od Rudne koji je usvojio mog predka jer nije imao dece da bi nasledstvo ostalo u familiji. Onda je od Jovana postalo Joanović. Pa zbog toga valjda. Postoje više sličnih primera iz Rusije i Srbije. Ioann vodi poreklo isto od imena našeg pretka Grka Ioannisa.

Pokušaću ukratko da ispričam priču o mojoj porodici koja je imala značajan položaj u društvu 18. i 19. Veku. Joanovići su rodom iz Bekeša u sadašnjoj Madjarskoj. Preselili su u Osijek u XVIII veku bežeći od Turske najezde na Austrougarsku. Tu su se zadržali do raspada te zemlje. Ti Joanovići su bili bogati trgovci, koji su se obogatili trgovinom stoke. To je bilo uobičajeno zanimanje Cincara na teritoriji današnje Vojvodine. Bilo su toliko bogati da su kupili zemlju u Austrougarskoj a i baronsku titulu. Zadržali su prefiks od Bekeša kada su bili primljeni u austrougarsko plemstvo. Medju pravoslavcima u Banatu, tu su privilegiju samo izuzetno imali Cincari jer Srbima to nije bilo dozvoljeno. Joanovići su postali vlasnici poseda u Branjevini i Rudni koju su delili sa Nikolićima od Rudne. Ove dve cincarske plemićke porodice su srodno bile vezane kao sto sam vec naveo. Obe su živele u Osijeku i Rudni i obe su slavile svetog Stevana.

Kliknite na sliku da je vidite uvećanu

Dokument

Najstariji dokument o porodici Joanović potiče iz 1793. godine. U ovom dokumentu piše da su tri trgovca iz Osjeka, braća baroni Jovan, Petar i Antonije Joanović od Bekeša došli u Beč da bi uložili novac u fond koji finansijski podržava cara Austrougarske u ratu protiv Francuza. To je jedan zapis odštampan u Beču od strane Stefana Novakovića.

Jedan od te trojce bio je Antonije Joanović od Bekeša moj čukun čukun deda. Za svog života je obavljao više funkcija. Pored trgovine kojom se bavio, bio je i veliki beležnik grada Osijeka, a bio je i Senator u tom gradu. Iz spisa se vidi da je njegovom zaslugom Osijek 1809 postao Slobodan kraljevski grad koji se satojao iz tri dela, a moji su ziveli u pravoslavnom Donjegradu. Ispod vidite slike Antonija i njegove žene Ane koje je slikao Pavel Djurković 1796. i nalaze su u Narodnom muzeju u Beogradu.

Antonije Joanović Ana


Jedan od sinova Antonija i Ane bio je Jovan koji je postao sveštenik. Njegova braća su bili trgovci i zemljoposednici. Kad se zapopio promenio je ime u Justin Joanović. Na kraju svog života bio je postavljen za Episkopa Budimskog. Sahranjen je u Sabornoj Crkvi u Sent Andreji.

Justin_ Joanović


Antonijev unuk se zvao po njemu Antonije Joanović ot Bekeša. Portreti unuka i njegove žene Draginje su dati nešto niže. Bio je isto veliki beležnik grada i utvrdjena Osijeka. Bio je sudija nadprosečne inteligencije i pravno je zastupao grad Osijek. Grad iz koga se kontrolisala vojna Krajina. Pored toga sam saznao da je bio jedan od osnivača Srpske čitaonice u Osjeku. To je bio klub u kome su se sastajali imućni Srbi i Cincari. Održavanje srpske kulturne baštine na teritoriji Austrougarske je bilo jako bitno zbog očuvanja identiteta. Pre par godina je bila proslava 140 godina osnivanja čitaonice gde sam bio pozvan kao počasni član. Proslavu je orgnizovao doktor Milorad Mišković, predstavnik srpske manjine u Osjeku.

Antonije Joanović Draginja Joanović


Godine 2008. pronašao sam grobove Joanovića. Na slici se vidi grob Antonija Joanovića, njegove žene Draginje i brata u Osjeku. Sa simbola nadgrobnog spomenika da se zaključiti da je bio imućan i da je bio slobodni zidar. Za funkciju koju je obavljao to nije bilo neuobičajeno u to doba.

grob


Njihov sin, moj pradeda Stevan Steva Joanović bio je isto pravnik. Pradeda Steva je bio poslednji baron koji je živeo na imanjima Joanovića i Nikolića. On je taj od koga je sav posed bio konfiskovan posle prvog svetskog rata. Rudna i Branjevina su mu bile oduzete. Kada je narod krenuo da uništava njihovo imanje bilioteka kuće u Rudni je gorela sedam dana. Deca su ga zvala "spigl baća" zato što je bio potpuno ćelav. Bio je oženjen Katarinom, Kajom Kojić i imali su dva sina Radomira i Vojislava, mog dedu. Na slici se može videti mladi Radomir sa majkom.

Radomir_i_Katarina_Joanović


Slika je napravljena u Temišvaru, Rumunija. Taj grad je bio u blizini Rudne gde su imali imanje i kuću a inače su živeli u Osijeku u Donjogradu. Steva je studije prava započeo u Beču ali zbog čestih duela floretom morao je da napusti pravni fakultet i nastavi svoje studije u Zagrebu. Kada je diplomirao radio je kao pravnik u gradovima bivše Austrougarske. Često se selio sa porodicom: od Bele Crkve do Ogulina gde su dečaci rodjeni. Na kraju je bio postavljen za predsednika Vršačkog suda. Kažu da je bio u nemilosti zbog porodične veze sa Obrenovićima pa je zbog toga često morao da se seli. Deda ujak, njegov savremenik, nam je bio i dr Djordje Joanović. Imamo jos uvek njegovu umrlicu. Vojislav, moj deda je posle drugog svetskog rata odlucio da zaboravi prošlost i živi svoj život. Sve simbole plemstva koje je posedovao dao je društvu. Njegov brat Rade koji je imao uticaja na mog oca nije hteo ništa da ima sa “komunjarama” i bavio se umetnošću iako je bio diplomirani pravnik kao i moj deda Vojislav.

Dokaz baronstva, baronsku povelju je nažalost žena mog deda strica prodala za vreme drugog svetskog rata. Bila je izvezena zlatnim koncem na svilenoj povelji. Pisalo je "Joanović ot Bekes zum Branjevina da Rudna". Pečatni prsten je zadesila ista sudbina.

Moj otac je prenosio na mene priče iz davnih vremena tako da sam za završni rad na studijama izabrao kao temu zivot Srba i Cincara na teritoriji Austrougraske nebi li skupio više informacija o mojim predcima. To me je dovelo i do Osijeka i de Rudne gde stoji ruinirana porodična kuća. Ovo je bila i kuća našeg predka Jovana Nikolića od Rudne koji je bio ozenjen Savom Obrenovic cerkom Milosevom. Posle konfiskiranja je tu bila smeštena i Čaušeskova argikulturna administracija pa je prilikom revolucije kuća bila nažalost vidjena kao simbol Čaušeskove vladavine.

kuca


Znači da sumiram. Joanovići su bili bogati trgovci, donatori, predstavnici grada, osnivači srpske čitaonice, čuvari culture, mecene, sveštenici, predsednici suda. Za to vreme to je bilo uobičajeno. Ostale su nam lepe priče ali i krah Austrougarske koji je značio kraj jedne u svakom smislu neuobičajne porodice.

Danilo Joanović
februar 2013. g.



Najbrzi i najsigurniji nacin za transfer novca -PayPal


Moskopolje-Cincarski Jerusalim







Copyright © 2014 CINCARI.ORG | All Rights Reserved

Design by FCP | Modified by Dragos Powered by DCS