Pismo koje je povezivalo udaljene članove porodice

1. Uvod: Pismo kao žila kucavica trgovačke dijaspore

U eri pre telegrafa, telefona, železnice i digitalnih komunikacija, jedina nit koja je držala na okupu rasutu cincarsku trgovačku porodicu bilo je rukom pisano pismo.

Zamislite porodicu čiji je otac vodio poslove u Beču, jedan sin držao trgovačku filijalu u Trstu, drugi pratio žitne lađe niz Dunav do Smedereva i Galaca, dok su majka, kćeri i najmlađa deca boravili u rodnoj kamenoj kući u Kruševu, Klisuri ili na beogradskom Dorćolu. Između ovih tačaka ležale su hiljade kilometara planinskih bespuća, reka bez mostova, carinskih prelaza, razbojničkih zaseda i karantina.

U takvim okolnostima pismo nije bilo samo puka razmena novosti; ono je bilo pravni dokument, finansijski instrument, garancija života i moralna veza koja je premošćavala kontinente.

2. Anatomija trgovačkog pisma: Jezik, pismo i pečati

Kada u arhivima Beča, Trsta, Beograda ili Bitolja otvorite jedno ovakvo pismo iz 18. ili 19. veka, pred vama se ukazuje remek-delo epistolarne kulture:

• Papir i mastilo: Pisma su pisana na teškom ručno pravljenom pamučnom papiru (rag paper) sa vodenim žigovima evropskih manufaktura, gustim crnim ili sepija gvožđe-galnim mastilom koje je odolevalo vlazi i vekovima;
• Jezički mozaik: Pisma su često bila višejezična. Poslovni deo počinjao je na formalnom grčkom (lingua franca pravoslavne trgovine na Levantu), italijanskom (u Trstu i jadranskim lukama) ili nemačkom jeziku, dok bi se u intimnom, završnom pasusu autor obraćao majci ili supruzi na aromunskom jeziku pisanim grčkim ili ćiriličnim alfabetom;
• Crveni vosak i porodični prsten-pečatnjak: Pismo se presavijalo po strogim pravilima (bez koverte, jer su koverte uvele poštanske službe tek kasnije) i zapečaćivalo vrelim crvenim voskom. U vosak se utiskivao monogram sa porodičnog zlatnog prstena-pečatnjaka. Oštećen ili prekinut vosak značio je da je pošiljka presretnuta, što je automatski poništavalo sve ugovore u njoj.

3. Šta se pisalo: Od cena pšenice do blagoslova za unuke

Sadržaj pisama odlikovao se izuzetnim spojem stroge poslovne preciznosti i duboke porodične nežnosti: 1. Berzanski i trgovački izveštaji: - Tačne cene oka pšenice, ječma, vune i goveđe kože na peštanskoj ili tršćanskoj berzi; - Podaci o kretanju novca: kurs austrijskog cesarskog dukata, turske lire, srebrnog talira Marije Terezije i srpskog groša; - Informacije o stanju rečnog saobraćaja: da li se led otopio na Dunavu kod Đerdapa, da li su austrijske carine uvele nove takse; 2. Finansijske instrukcije i menice: - Nalaganje rođaku u Beogradu da isplati određeni iznos donosiocu pisma na osnovu priložene menice (soli Deo honor — „Bogu jedinom čast”); 3. Porodične vesti i saveti: - Briga za zdravlje ukućana, saveti sinu kako da se ponaša prema starijim trgovcima: „Budi skroman, meri pravo, ne uzimaj tuđe i nikada ne daj reč koju ne možeš ispuniti”; - Pitanja o veridbama, svadbama i slanje blagoslova za novorođeno unuče.

4. Kako su putovala pisma: Kiridžije, pošte i karantini

Put jednog pisma bio je prava avantura:

• Pisma su prenosile kiridžije (karavanski vođe) koji su ih čuvali u kožnim torbama ispod gunjeva, vezanim uz telo da se zaštite od kiše i rečnih prelaza;
• Pisma iz karantina (Kontumaca): Pisma koja su dolazila iz Turske u Austriju (preko Zemuna ili Kostajnice) morala su proći dezinfekciju: prorezivana su nožem i kadila se dimom od sumpora i sirćeta kako bi se sprečilo širenje kuge. Tragovi tih rezova i miris sumpora i danas se osećaju na arhivskim dokumentima;
• Put od Soluna do Beča trajao je između 15 i 30 dana, u zavisnosti od godišnjeg doba i vremenskih prilika.

5. Tefteri i knjige kopija: Poslovni arhiv u kući

Svaka ugledna cincarska kuća vodila je knjigu kopija pisama (kopir-tefter):

• Pre slanja, svako pismo je prepisivano rukom u veliku kožom okovanu knjigu;
• Pored toga, vodili su se strogi poslovni tefteri po sistemu dvojnog knjiženja (tzv. mletački metod), gde se tačno znalo ko kome duguje do poslednjeg groša;
• Zahvaljujući ovim tefterima, očuvanim u Arhivu Srbije, Arhivu SANU i Istorijskom arhivu Beograda, istoričari danas mogu do najsitnijih detalja da rekonstruišu privredne tokove Balkana u 18. i 19. veku.

6. Značaj za savremenog istraživača

Pronaći staro porodično pismo u kućnoj ostavi ili arhivu predstavlja najveći dar za rodoslovca. U tim požutelim listovima, ispisanih krasnopisom predaka, ne nalaze se samo suve istorijske činjenice, već pulsira živo srce ljudi koji su voleli, brinuli, borili se i kroz sve bure istorije sačuvali dostojanstvo svog imena.

7. Trgovačke šifre, tajna pisma i bezbednost karavana

U vremenima ratnih sukoba i političke nestabilnosti, cincarske trgovačke kuće razvile su sofisticirane metode zaštite svojih pisama:

• Korišćeni su specifični trgovački akronimi i šifrovani termini poznati samo članovima porodice i zatvorenom krugu poverenika (tzv. hermetička trgovačka korespondencija);
• Količine novca i zlata često su označavane šifrovanim nazivima robe (npr. „tovari crvene čohe” za zlatne dukate, „bale vune” za srebrni novac);
• Pisma su često slana u duplikatu ili triplikatu — preko tri različita kiridžijska pravca (jedan preko Bosne, drugi preko Šumadije i Dunava, a treći preko Vidina i Vlaške). Tek kada bi bar jedno pismo stiglo do odredišta i donelo potvrdu prijema, trgovac bi aktivirao isplatu robe.

Izvori i bibliografija

• Popović, Dušan J.: O Cincarima, Beograd, 1937.
• Samardžić, Radovan: Pisma i tefteri beogradskih trgovaca XIX veka, SANU, Beograd, 1976.
• Dabižić, Miodrag: Zemunska trgovačka korespondencija 1780–1850, Beograd, 1982.
• Archivio di Stato di Trieste: Fondo della corrispondenza mercantile dei paesi balcanici.
• Istorijski arhiv Beograda: Zbirka porodične prepiske porodica Kumanudi i Spirta.