Predmet iz kuće koji nosi sećanje na zavičaj

1. Uvod: Kada nemi predmeti progovore

U svakom starom domu postoje predmeti koji na prvi pogled deluju obično, skromno ili anahrono: potamneli bakarni ibrik na vrhu ormara, teški mesingani avan u kuhinji, drveno vreteno sa urezanim geometrijskim šarama ili srebrna pojasna kopča u kutijici sa nakitom. Za neupućenog posmatrača to su samo antikviteti ili predmeti muzejske vrednosti.

Međutim, za onoga ko poznaje porodičnu hronologiju, svaki od ovih predmeta je materijalizovano sećanje. Kada su cincarske porodice tokom ratnih bura i seoba u 18. i 19. veku morale da napuste svoje kamene domove u Moskopolju, Samarini ili Kruševu, prostor na tovarnim konjima bio je strogo ograničen. Nije se moglo poneti sve. Biralo se samo ono najvrednije, najsvetije i ono što je nosilo dušu doma.

Taj jedan predmet koji je preživeo vekove i prešao hiljade kilometara preko planinskih klanaca danas predstavlja neprocenjivu relikviju i fizički most između nas i naših predaka.

2. Tipologija zavičajnih predmeta: Šta se nosilo u koferu?

Kroz etnološka istraživanja u porodicama cincarskog porekla u Beogradu, Zemunu, Pančevu i Novom Sadu, identifikovano je nekoliko kategorija predmeta koji su se najčešće prenosili sa kolena na koleno:

1. Srebrne pafte (pojasne kopče): - Pafte su bile kruna ženskog miraza. Izrađivane u filigranu od čistog srebra, često pozlaćene, ukrašene sedefom i crvenim koralima; - Na njima su često urezani inicijali prabake i godina venčanja; - Pafte su se prenosile sa majke na najstariju ćerku kao blagoslov za plodnost i očuvanje ognjišta; 2. Bakarno posuđe (ibrici, đugumi i sahanice): - Bakarno posuđe bilo je zaštitni znak cincarskih kazandžija i kujundžija; - Masivni ibrik za vodu sa dugim, vitkim grlom i graviranim floralnim motivima čuvao se na počasnom mestu; bakar se redovno kalaisao i čistio pepelom do punog sjaja; 3. Mlinovi za kafu i mesingani avani: - Visoki cilindrični mlinovi od kovanog mesinga sa preklopnom ručicom, u kojima su generacije mlele zrna kafe; - Teški avan (dibek) u kome su se tucali začini, so i šećer u prahu; 4. Tekstil i rukotvorine: - Vuneni ćilimi bojenim prirodnim bojama (orahovom ljuskom i broćom); - Svilene marame obrubljene zlatnim vezom (širitom); - Drvena vretena i preslice od šimšira sa klesanim rozetama koje je verenik poklanjao nevesti; 5. Džepni satovi i zlatni lanci: - Švajcarski ili bečki džepni satovi na navijanje ključićem, koje su očevi nosili za prslukom; - Na unutrašnjoj strani poklopca često su ugravirani žigovi trgovačkih komora i datumi važnih poslova.

3. Studija slučaja: Bakarni ibrik porodice Hadži-Kosta

Ilustrativan primer predstavlja bakarni ibrik koji se i danas čuva u jednoj staroj beogradskoj porodici:

• Ibrik je iskovan u Kruševu oko 1840. godine u radionici majstora Nikole;
• Na dnu posude majstorski je urezan natpis na grčkom alfabetu: „Hadži-Kosta 1844”;
• Ovaj ibrik je pratio porodicu na putu iz Kruševa preko Vranja i Smedereva do beogradskog Dorćola;
• Preživeo je bombardovanja u Prvom i Drugom svetskom ratu, skrivan u podrumu kuće;
• Danas stoji na polici u dnevnoj sobi njihovih potomaka kao podsetnik na veru, rad i preživljavanje pet generacija jedne loze.

4. Kako dokumentovati i opisati porodični predmet?

Ako u svojoj kući posedujete ovakav predmet, neophodno je načiniti njegov muzejski karton: 1. Fotografisanje: Fotografišite predmet iz svih uglova pri dobrom, difuznom dnevnom svetlu. Posebno snimite krupne planove (makro-fotografije) svih žigova, monograma, gravura ili oštećenja; 2. Fizički opis i dimenzije: Izmerite visinu, širinu, težinu i zabeležite materijal (bakar, mesing, srebro, drvo, tekstil); 3. Poreklo i provenijencija: Zapišite sve što znate: - „Čije je to bilo? Ko je bio prvi vlasnik u porodici?” - „Iz kog grada ili sela je predmet donet i kada?” - „U kojim prilikama je korišćen?” 4. Legenda i porodična priča: Zabeležite svaku anegdotu vezanu za predmet (npr. kako je spasen tokom rata ili u kojim je svečanim prilikama iznošen na sto).

5. Pravilno čuvanje i konzervacija

Predmeti od plemenitih metala i tekstila zahtevaju pažnju:

• Srebro i mesing: Ne čistite ih agresivnim abrazivnim pastama ili hemikalijama koje skidaju površinski sloj i patinu! Koristite specijalne meke krpe za poliranje srebra;
• Tekstil: Stare ćilime i marame ne perite u veš-mašini. Čuvajte ih uvijene u čisto pamučno platno (ne u plastične kese!), zaštićene od moljaca prirodnim suvim cvetom lavande ili kedrovinom;
• Drvo: Drvene predmete čuvajte na stabilnoj temperaturi, zaštićene od vlage i sušenja pored radijatora.

6. Poruka budućim generacijama

Kada detetu stavite u ruku stari bakarni ibrik ili srebrnu paftu i kažete mu: „Ovo je držala u rukama tvoja čukunbuka na obroncima Pinda pre sto pedeset godina”, istorija prestaje da bude dosadna lekcija iz udžbenika. Ona postaje živa, opipljiva stvarnost, a dete dobija nevidljiva krila i korenje koji će ga voditi kroz čitav život.

Izvori i bibliografija

• Popović, Dušan J.: O Cincarima, Beograd, 1937.
• Vladić-Krstić, Branislava: Tradicionalno posuđe i oruđe u Srbiji, Etnografski muzej u Beogradu, 1983.
• Kahl, Thede: Material Culture of the Aromanians, Vienna, 2004.
• Zbirka predmeta primenjene umetnosti Muzeja grada Beograda i Zavičajnog muzeja Zemuna.
• Etnološki vodiči i uputstva o konzervaciji kućnih muzejskih predmeta.