Reči za porodicu, dom i bliskost

1. Uvod: Emocionalna geografija jezika

Svaki jezik nosi u sebi specifičan pogled na svet, ali reči kojima jedan narod imenuje svoje najdraže, svoj dom i krugove porodične bliskosti predstavljaju samu srž njegove duhovnosti. U aromunskom (cincarskom) jeziku rečnik srodstva i doma odlikuje se izuzetnom preciznošću, arhaičnom patrijarhalnom toplinom i dubokim korenima u klasičnom i vulgarnom latinitetu.

Za Cincare, koji su vekovima živeli u složenim uslovima mobilnosti i rasejanja, porodica nije bila samo biološka zajednica; ona je bila tvrđava opstanka. Izgubiti vezu sa rodom značilo je izgubiti tlo pod nogama. Zbog toga je jezik razvio bogatu leksičku mrežu u kojoj svaka rodbinska veza ima svoje tačno, nezamenjivo ime.

2. Krug prvog stepena: Otac, majka, deca

U samom središtu doma nalaze se pojmovi koji izražavaju elementarne životne uloge:

• Muma (majka): Reč izuzetne mekoće i poštovanja. Potiče od latinskog dečijeg govora (mamma). Majka je u kući bila čuvarka ognjišta, jezika i vere;
• Tata (otac): Potiče od latinskog tata. Otac je bio glava kuće, predstavnik porodice pred carskim vlastima i trgovačkim esnafima;
• Hilj (sin): Potiče direktno od latinskog filius (gubitak početnog f- i prelazak u h- tipična je crta cincarskog jezika, uporedi lat. faba > cinc. habbã, bob);
• Hilje (ćerka): Od latinskog filia. Ćerka je vaspitavana sa posebnom pažnjom i ljubavlju, pripremana za brak u uglednoj trgovačkoj kući;
• Frate (brat): Od latinskog frater. Bratstvo je kod Cincara bilo svetinja; braća su u poslu bila nerazdvojni partneri koji su delili dobit i rizik bez pismenih ugovora;
• Sora (sestra): Od latinskog soror.

3. Krug mudrosti: Bake, deke i stariji

Poštovanje prema starosti bilo je temelj cincarskog društva:

• Baba (baka): Reč koja se izgovarala sa strahopoštovanjem. Baka je bila neprikosnoveni autoritet u vaspitanju unuka, poznavalac narodne medicine, trava i bajalica;
• Papu (deda): Od kasnolatinskog/grčkog pappus. Deda je sedeo na čelu trpeze, blagosiljao hleb i unosio badnjak o Božiću;
• Dada (starija sestra ili tetka): Naziv pun nežnosti koji se davao devojkama koje su pomagale majci u odgajanju mlađe braće i sestara.

4. Širi krug srodstva: Ujaci, stričevi i tazbina

Zahvaljujući složenoj strukturi porodičnih zadruga, jezik razlikuje veze koje savremeni jezici često stapaju:

• Lelu (stric ili ujak): Muški srodnik po očevoj ili majčinoj liniji, zaštitnik i mentor mladim naslednicima u trgovačkom zanatu;
• Lela (strina ili ujna);
• Cusurin (rođak, brat od strica/tetke): Od latinskog consobrinus. Rođačke veze su se brižljivo pamtile do sedmog kolena kako bi se sprečili nepravilni brakovi i očuvala genetska i socijalna čvrstina zajednice;
• Nipot (unuk ili nećak): Od latinskog nepos.

5. Rečnik doma i ognjišta: Predmeti koji povezuju

Pored rodbinskih naziva, reči vezane za kuću svedoče o dubokom osećaju pripadnosti:

• Casa (kuća, dom): Od latinskog casa. Za Cincarina to nije bila samo zgrada, već sveto mesto gde se čuva porodična čast;
• Vatra (ognjište): Drevni balkanski supstratni pojam; mesto oko koga se porodica okupljala uveče, gde je vatra neprekidno tinjala pod pepelom;
• Pani (hleb): Od latinskog panis. Hleb se nikada nije bacao; ako bi pao na pod, podizao se, ljubio i stavljao na sto;
• Apa (voda): Od latinskog aqua;
• Sari (so): Od latinskog sal. Hleb i so (pani sh-sari) bili su univerzalni simbol gostoprimstva i trgovačkog saveza;
• Somnu (san): Od latinskog somnus;
• Inima (srce): Od latinskog anima (duša, životni dah).

6. Zaboravljeni jezik nežnosti

Kada danas posmatramo ove reči, uviđamo da one nisu samo jezički relikti prošlosti. One su nosioci jednog zaboravljenog sistema vrednosti u kome je čovek bio duboko ukorenjen u zajednicu, gde niko nije bio prepušten samom sebi i gde se ljubav iskazivala brigom, radom i poštovanjem zadatae reči.

Oživljavanje ovih reči u savremenim porodicama predstavlja najlepši spomenik precima koji su kroz vekove govorili jezikom srca.

7. Rečnik gostoprimstva i trpeze

Kult bliskosti u cincarskom domu ogledao se i u rečima vezanim za doček gosta i deljenje hrane:

• Musafir (gost, namernik): Gost je u cincarskoj kući dočekivan kao božji izaslanik;
• Dulsi (slatko, poslastica): Od latinskog dulcis. Svaki gost je prvo posluživan čašom hladne izvorske vode i kašičicom domaćeg slatka od smokava, dunja ili belih trešanja;
• Urucu (blagoslov, sreća): Domaćica bi pri posluženju izgovarala reči blagoslova za dug život i zdravlje musafira;
• Vinu (vino): Od latinskog vinum. Vino se pilo umereno, uvek uz zdravicu i sećanje na roditelje i zavičaj.

8. Poslovice o rodu i slozi

Jezik doma čuvao je mudre sentence koje su opominjale na važnost jedinstva:

• „Sãndzili apã nu s-fatsi” — „Krv voda ne biva” (porodična veza je večna);
• „Un frati ti-ajutã la greu, na dushman ti-ashteaptã la cadiri” — „Brat ti pomaže u muci, a neprijatelj čeka tvoj pad”;
• „Casa fãrã fumelji e ca munti fãrã verdheatsã” — „Kuća bez dece je kao planina bez zelenila”.

Izvori i bibliografija

• Capidan, Theodor: Aromânii: Dialectul aromân, București, 1932.
• Papahagi, Tache: Dicționarul dialectului aromân: General și etimologic, Academia Română, București, 1963.
• Popović, Dušan J.: O Cincarima, Beograd, 1937.
• Kahl, Thede: Aromanian Kinship Terms and Social Organization, Münster, 2001.
• Leksikografski zapisi Srpsko-cincarskog društva „Lunjina”, Beograd.