Kako čitati stara trgovačka pisma, teftere i tapije

1. Suočavanje sa starim rukopisom: Od straha do otkrića

Kada istraživač porodične istorije prvi put otvori kutiju sa starim porodičnim dokumentima iz 18. ili 19. veka, često se nađe pred naizgled nepremostivom preprekom. Pred njim leže listovi požutelog lanenog papira ispisani neobičnim, gustim rukopisom, punim skraćenica, arhaičnih izraza, turskih administrativnih termina i mešavine pisama.

Stara trgovačka pisma, tefteri i tapije cincarskih porodica predstavljaju jedinstvene istorijske spomenike. Zbog višejezičnosti i kosmopolitske prirode ove zajednice, u jednom jedinom pismu ili trgovačkom računu mogu se preplitati srpska građanska ćirilica, grčki alfabet, osmansko-tursko arapsko pismo, crkvenoslovenska pismenost i nemačka gotika (Kurrentschrift).

Ovaj praktični vodič osmišljen je da vam pomogne u dešifrovanju, čitanju, analizi i pravilnom razumevanju ovih dragocenih dokumenata, pretvarajući zaboravljene hartije u uzbudljive istorijske priče.

2. Pisma i pisari: Koje pismo se koristilo i zašto?

Da biste pravilno pročitali stari dokument, najpre morate identifikovati pismo i jezik na kome je sastavljen: 1. Grčko pismo za aromunski jezik: Pre standardizacije latiničnog pisma za aromunski jezik krajem 19. veka, obrazovani Cincari u Osmanskom carstvu (Moskopolje, Kruševo, Bitolj, Janjina) pisali su aromunski jezik grčkim alfabetom. Reč je o fenomenu poznatom kao karamanlijska ili grčko-aromunska pismenost. Ako u tekstu vidite grčka slova, ali reči ne liče na klasični grčki rečnik, verovatno čitate aromunski govor zabeležen grčkim alfabetom. 2. Srpska predvukovska i građanska ćirilica: Dokumenti nastali u Srbiji i Vojvodini između 1780. i 1860. godine pisani su specifičnom slavenosrpskom građanskom ćirilicom (sa slovima poput ѣ - jat, ъ, ы, і, ѡ). Rukopis je često kaligrafski, sa kitnjastim ligaturama (spojenim slovima) na početku pasusa. 3. Osmanski turski jezik (Sulus i Rika pismo): Zvanične tapije o vlasništvu nad zemljom (tapu-sened), carske fermane i presude kadijskih sudova (ilame) izdavala je osmanska administracija na turskom jeziku arapskim pismom u specifičnom brzopisnom stilu zvanom rika. Za njihovo čitanje neophodna je pomoć orijentaliste arhiviste. 4. Nemački kurent (Kurrentschrift): Trgovačka pisma i carinski računi iz Zemuna, Pančeva, Beča i Trsta do sredine 19. veka pisani su starim nemačkim kurentom — specifičnim kosim rukopisom koji zahteva poznavanje nemačke paleografije.

3. Struktura trgovačkog teftera: Kako dešifrovati račune

Cincarski trgovački tefteri bili su organizovani po principima preciznog italijanskog dvostrukog knjigovodstva, prilagođenog balkanskim uslovima:

• Zaglavlje (Invokacija): Svaki tefter počinje znakom krsta i verskom formulom: „U ime Gospoda Boga neka je sa srećom i blagoslovom”.
• Kolone prihoda i rashoda:

- Na levoj strani (Debit / Dao) upisivani su dugovi dužnika, isporučena roba i dati predujmovi; - Na desnoj strani (Kredit / Primio) upisivale su se uplate u gotovom novcu, kompenzacije u robi i menice.

• Valute i novčane jedinice: Razumevanje valuta je ključno, jer su se u tefterima 19. veka istovremeno koristile desetine različitih novaca:

- Dukat (carski holandski ili austrijski cesarski): Zlatni novac najviše vrednosti; - Groš i para: Osnovne turske računske jedinice (1 groš = 40 para); - Talir (patakon, forinta, cvancik): Srebrni novac Austrije i Mletačke republike; - Marijaš i krajcara: Sitni bakarni i srebrni novac u prometu u Panoniji.

4. Turske tapije i zemljišni dokumenti: Ključni termini

Ako među porodičnim dokumentima pronađete tursku tapiju (tapu-senedi) na debelom ručno pravljenom papiru sa carskim monogramom sultana na vrhu (tugra), pred vama je dokaz o vlasništvu nad kućom, dućanom ili vinogradom:

• Tugra: Raskošni kaligrafski pečat sultana na vrhu dokumenta, koji garantuje zakonitost;
• Hudud (granice poseda): Najvažniji deo tapije. U njemu se detaljno opisuju međe imanja: „Sa istoka put carski, sa zapada bašta komšije Petra, sa juga reka, sa severa stena”;
• Mulk: Privatno, nasledno vlasništvo nad zgradom ili zemljištem koje se moglo slobodno prodavati i zaveštavati;
• Vakuf: Zemljište koje je pripadalo verskim ili dobrotvornim zadužbinama.

5. Tehnike konzervacije i čuvanja stare hartije

Stari dokumenti su izuzetno osetljivi na vlagu, toplotu, svetlost i kiselinu. Da biste ih sačuvali za buduće generacije: 1. Nikada ne koristite selotejp ili lepak: Lepljive trake sadrže kisele lepkove koji trajno uništavaju papir i stvaraju nepopravljive smeđe mrlje. Pocepan papir sme da lepi isključivo profesionalni konzervator japanskim papirom i pšeničnim skrobom; 2. Zaštita od svetlosti i vlage: Dokumente čuvajte u tami, na suvom mestu sa stabilnom temperaturom (oko 18–20°C) i vlažnošću vazduha od 45–55%; 3. Mape od beskiselinskog papira: Nemojte držati stare dokumente u plastičnim fasciklama od PVC plastike, jer plastifikatori reaguju sa mastilom. Koristite beskiselinske kartonske fascikle (acid-free folders); 4. Rukovanje: Pre rukovanja dokumentima temeljno operite i osušite ruke (nemojte koristiti masne kreme). Stara mastila od gvožđe-galata mogu biti krhka i pucati na prevojima.

Pravilnim dešifrovanjem i negom ovih starih dokumenata, vi ne spasavate samo parče papira — vi vraćate glas svojim precima i omogućavate im da ponovo progovore kroz vekove.

Izvori i bibliografija

• Samardžić, Radovan: Pisci i rukopisi starog Beograda, Prosveta, Beograd, 1976.
• Popović, Dušan J.: O Cincarima, Beograd, 1937.
• Šabanović, Hazim: Turski dokumenti Državnog arhiva u Beogradu, Naučno delo, Beograd, 1964.
• Centralni institut za konzervaciju (CIK): Priručnik za preventivnu zaštitu papira i arhivske građe, Beograd, 2012.