Dr Lazar Paču: Finansijski genije i čuvar državne kase Srbije

1. Poreklo porodice Paču i mladost lekara

Jedna od najfascinantnijih ličnosti u modernoj političkoj i ekonomskoj istoriji Srbije, čovek čija je finansijska nepokolebljivost spasila državu u najtežim trenucima Carinskog rata i Balkanskih ratova, dr Lazar Paču, rođen je 1. marta 1855. godine u Čurugu u Bačkoj. Njegova porodica potiče iz stare cincarske trgovačke loze koja se iz Makedonije doselila u Panoniju tokom druge polovine 18. veka. Otac Stefan Paču bio je pravoslavni sveštenik, duboko posvećen narodnom prosvetiteljstvu, dok je majka bila iz ugledne porodice bačkih Srba.

Mladi Lazar se odlikovao briljantnim umom i disciplinom. Nakon završene novosadske Srpske pravoslavne velike gimnazije, započeo je studije medicine u Cirihu. U Cirihu, tadašnjem centru slobodoumnih evropskih ideja, Paču se upoznao sa Nikolom Pašićem, Perom Todorovićem i drugim osnivačima buduće Narodne radikalne stranke, sa kojima ga je vezalo doživotno prijateljstvo i politička saradnja. Medicinske studije završio je u Berlinu, gde je 1880. godine sa najvišim ocenama odbranio doktorsku disertaciju iz oblasti lečenja reumatskih oboljenja.

Nakon povratka u Beograd, dr Lazar Paču otvara lekarsku praksu i biva postavljen za upravnika beogradske Državne bolnice. Bio je omiljen lekar, koji je siromašne sugrađane na Dorćolu i Paliluli lečio besplatno, često im sam kupujući lekove. Međutim, njegova urođena cincarska sklonost ka matematičkoj preciznosti, knjigovodstvu i monetarnim tokovima ubrzo ga odvodi iz medicine u svet javnih finansija.

2. Ulazak u državne finansije: Upravnik monopola

Godine 1889. nova radikalska vlada imenuje dr Lazara Pačua za upravnika Državnih monopola Srbije. Do tog trenutka, srpske državne finansije nalazile su se u stanju potpunog rasula i pod hipotekom stranih banaka. Monopoli na duvan, so, šibice i petrolej bili su opterećeni korupcijom, švercom i neurednim vođenjem knjiga.

Paču je stupio na dužnost poput neumoljivog hirurga. Uveo je dvostruko italijansko knjigovodstvo, ukinuo sve privilegije dvorskih liferanata, otpustio korumpirane činovnike i lično proveravao teftere i magacine. Za samo tri godine njegovog upravljanja, prihodi Državnih monopola su se više nego udvostručili, postavši najstabilniji izvor gotovog novca za državni budžet. Tada se u beogradskoj političkoj čaršiji prvi put čula krilatica: „Gde Paču stavi ruku, tu dinar postaje dukat.”

3. Minstar finansija: Carinski rat i trijumf srpskog dinara

Pravi istorijski ispit za Lazara Pačua nastupio je kada je imenovan za ministra finansija Kraljevine Srbije u vladama Nikole Pašića (u tri mandata: 1904–1905, 1906–1908. i 1912–1915). Na tom položaju ostvario je finansijska čuda koja se i danas izučavaju na ekonomskim fakultetima:

1. Pobeda u Carinskom ratu (1906–1911): Kada je moćna Austrougarska monarhija uvela totalnu ekonomsku blokadu Srbiji zatvorivši svoje granice za uvoz srpske stoke i žita — sa ciljem da ekonomski uguši malu balkansku kraljevinu — Paču je demonstrirao neverovatnu energiju. U roku od nekoliko meseci pronašao je nova tržišta za srpski izvoz preko luka u Solunu, Aleksandriji, Marseju i Đenovi. Organizovao je prerađivačku industriju mesa, osigurao povoljne međunarodne kredite u Parizu i Londonu bez nepovoljnih političkih ucena, i stabilizovao državni budžet. Srbija je iz ovog rata izašla ekonomski samostalna i sa suficitom u državnoj kasi. 2. Čelična monetarna disciplina: Paču je bio fanatično privržen zlatnoj podlozi dinara. Za vreme njegovih mandata srpski srebrni i zlatni dinar menjao se u Parizu i Beču bez ikakvog diskonta (agio je bio sveden na nulu). Državni budžet je uvek bio u ravnoteži, a svaki izdatak morao je imati zakonsko pokriće. 3. Finansiranje Balkanskih ratova (1912–1913): Paču je uspeo da finansira mobilizaciju preko 400.000 srpskih vojnika, nabavku modernih topova i municije, i vođenje dva teška rata, a da pri tome država ne doživi finansijski slom niti štampa inflatorni novac.

4. Legende o poštenju: „Ni kralju Petru bez zakona!”

O nepodmitljivosti i zakonitosti dr Lazara Pačua u Beogradu su se prepričavale anegdote koje su postale deo nacionalnog mita o časnom državniku. Najpoznatiji je događaj iz 1908. godine kada je kralj Petar I Karađorđević hitno zatražio predujam od 200.000 dinara iz državne kase za pripremu venčanja svog sina princa Đorđa, uz obećanje da će novac vratiti iz svoje vladarske civil-liste.

Ministar Paču je hladno i bez oklevanja odbio vladara:

„Vaše veličanstvo, Lazar Paču kao privatno lice i Vaš odani podanik spreman je da ode na robiju za Vas. Ali Lazar Paču kao ministar finansija nema pravo da iz državne kase isplati ni jedan jedini groš bez odobrenja Narodne skupštine. Idite u banku i podignite kredit pod menicu, kao svaki drugi građanin ove zemlje!”

Kralj se nije naljutio; naprotiv, poštovao je Pačua više od bilo kog drugog ministra, znajući da je državna blagajna u sigurnim rukama. Paču nije pravio ustupke ni svojoj partiji: odbijao je partijska zapošljavanja, ukinuo dnevnice poslanicima koji ne dolaze na sednice i zabranio trošenje državnog novca za stranačke kampanje.

5. Sudbinski 23. jul 1914. i austrougarski ultimatum

Sudbina je odredila da dr Lazar Paču bude čovek koji je primio najteži diplomatski dokument u istoriji moderne Srbije. Dana 23. jula 1914. godine u 18 časova, austrougarski poslanik u Beogradu baron fon Gizl zatražio je hitan prijem u zgradi Ministarstva inostranih dela. Pošto su premijer Nikola Pašić i ministar inostranih dela bili van Beograda u predizbornoj kampanji, dežurni ministar koji je primio poslanika bio je Lazar Paču.

Baron Gizl je hladno predao kovertu sa tekstom čuvenog Julskog ultimatuma, zahtevajući bezuslovno prihvatanje svih tačaka u roku od 48 časova, zapretivši ratom. Paču je pažljivo pročitao dokument i mirno, sa dostojanstvom koje je impresioniralo čak i habzburškog diplomatu, odgovorio:

„Gospodine poslaniče, zahtevi koje postavljate nisu diplomatska nota; to je smrtna presuda suverenitetu jedne nezavisne evropske države. Srbija će odgovoriti u skladu sa svojom čašću i zakonima.”

Nakon toga, Paču je odmah poslao hitne telegrame Pašiću i svim diplomatskim predstavnicima Srbije u Evropi, započevši diplomatsku odbranu zemlje koja je prethodila Prvom svetskom ratu.

6. Poslednji dani i večni spomen

Izbijanje Prvog svetskog rata, bombardovanje Beograda i premeštanje vlade u Niš slomili su ionako narušeno zdravlje neumornog ministra. Iako teško bolestan, radio je danonoćno u zgradi niškog Okružnog načelstva, osiguravajući snabdevanje vojske, brašna i municije.

Dr Lazar Paču preminuo je na dužnosti 12. oktobra 1915. godine u Nišu, samo nekoliko dana pre nego što će se srpska vojska i vlada povući preko planina Albanije. Sahranjen je u Nišu, a nakon oslobođenja njegovi posmrtni ostaci preneti su u Beograd i položeni u Arkade na Novom groblju. Njegova sahrana u ratnom Nišu bila je dirljiv trenutak u kome su se svi politički protivnici poklonili pred grobom čoveka kome je državna kasa bila svetinja.

Njegovo ime ostaje zlatni standard poštenja, finansijske stručnosti i državničke odgovornosti, svedočeći o tome kako je cincarska privrženost redu i zakonu ostavila neizbrisiv trag u srpskoj istoriji.

Izvori i bibliografija

• Prodanović, Jaša M.: Naši finansijski poslenici: Dr Lazar Paču, Srpski književni glasnik, Beograd, 1921.
• Grol, Milan: Iz predratne Srbije: Politički portreti, Srpska književna zadruga, Beograd, 1939.
• Popović, Dušan J.: O Cincarima, Drugo izdanje, Beograd, 1937.
• Milić, Danica: Trgovina i finansije Srbije u doba Carinskog rata, Istorijski institut, Beograd, 1980.
• Stojančević, Vladimir: Državnici Kneževine i Kraljevine Srbije, SANU, Beograd, 1994.