Šest predmeta iz porodičnog kofera: Šta smo nasledili i šta to govori o nama

1. Otvaranje stare drvene škrinje sa gvozdenim okovima

Na tavanu jedne stare kuće na beogradskom Dorćolu, ispod debelog sloja prašine i zaborava, leži teška putna škrinja (porodični kofer) izrađena od masivne parene orahovine, ojačana poprečnim trakama od kovanog gvožđa i osigurana bravom sa dvostrukim okretom ključa. Unutrašnjost škrinje tapacirana je starinskim cicanim platnom sa plavim cvetnim šarama.

Ovakve škrinje, poznate u aromunskim porodicama kao sepete ili sanduci, bile su verni saputnici generacija koje su morale da napuštaju svoja vekovna staništa na Pindu, u Pelagoniji ili Epiru i kreću na put bez povratka. U trenutku seobe, kada je celokupan život morao da stane u prostor dimenzija jedan metar sa šezdeset centimetara, izbor predmeta koji će se poneti nije bio slučajan. Svaki predmet u škrinji predstavljao je arhetip, kôd i esenciju jedne porodične grane.

Kada danas podignemo teški poklopac ove škrinje, pred nama se ukazuje šest ključnih predmeta koji zajedno pričaju celovitu sagu o cincarskom narodu: o njihovoj veri, radu, pismenosti, lepoti i dostojanstvu.

2. Prvi predmet: Srebrna slavska ikona sa kandilom

Na samom vrhu škrinje, umotana u meku vunenu maramu, leži slavska ikona Svetog Nikole Mirlikijskog, zaštitnika pomoraca, putnika i trgovaca — najčešće krsne slave cincarskih porodica u Srbiji.

• Ikona je naslikana jajčanom temperom na dasci od lipovog drveta, a preko nje je postavljen masivni okov od iskucavanog srebra sa pozlatom, koji su izradili majstori iz Moskopolja ili Janjine krajem 18. veka;
• Uz ikonu je priloženo i malo viseće srebrno kandilo sa tri lanca i crvenom staklenom čašicom;
• U tradiciji prognanika, ikona je bila prva stvar koja se unosila u novi dom. Dok god kandilo gori pred ikonom predaka, dom nije uništen — porodica ima svoj duhovni koren i Božiju zaštitu, bez obzira u kom gradu i pod kojom zastavom živi.

3. Drugi predmet: Trgovački tefter i srebrno mastilo sa perom

Ispod ikone nalazi se dugačka, uska sveska uvezana u sirovu teleću kožu sa kožnim trakama za vezivanje — trgovački tefter.

• Stranice teftera ispisane su kaligrafskim rukopisom crnim i crvenim mastilom. Na prvoj strani stoji invokacija: „U ime Oca i Sina i Svetoga Duha, neka ovaj račun bude na korist doma i naroda”;
• U tefteru su vođeni dvostruki unosi: isporuke vune, otkup žita, menice izdate u Beču, pozajmice date rođacima i prilozi dati crkvi i sirotinji;
• Uz tefter stoji putna srebrna mastionica (divit) sa duguljastom kutijom za guščija pera. Ovaj predmet svedoči o kultu pismenosti i računa: u svetu u kome je većina stanovništva bila nepismena, cincarski trgovac je pismenost smatrao svojim najmoćnijim oruđem i osnovom časti. Reč i potpis u tefteru nisu se smeli pogaziti ni po cenu života.

4. Treći predmet: Par filigranskih srebrnih pafti

U maloj kutijici od maslinovog drveta leže svadbene srebrne pafte prabake Katerine.

• Izrađene u tehnici najfinijeg kruševskog filigrana sa pozlatom i umetnutim zrnima crvenog korala, ove kopče predstavljaju vrhunac materijalne lepote i ženskog dostojanstva;
• Nošene na tkanom pojasu od zelene svile, pafte su prenošene s kolena na koleno. One govore o ženi kao čuvaru tradicije: dok su muškarci putovali sa karavanima i provodili mesece na drumu, žena sa paftama na pojasu bila je stub doma, vaspitačica dece i gospodarica ognjišta.

5. Četvrti predmet: Vuneni gunj (sarica) — štit od oluja

Na dnu škrinje položen je teški, tamnosivi muški gunj sa kapuljačom, izrađen od grube valjane ovčije vune — tradicionalna sarica pindskih pastira i kiridžija.

• Ovaj odevni predmet je pravo tehnološko čudo narodne radinosti: vuna je tkana na uskom razboju, a zatim danima valjana u planinskim stupama pod udarima ledene vode, sve dok se vlakna ne zbiju u nepropusni filc;
• Sarica je bila potpuno nepromočiva na kiši i snegu, a služila je i kao kaput, kabanica i postelja pod otvorenim nebom tokom karavanskih noći na planinskim prevojima;
• Ovaj predmet je podsetnik na spartansku izdržljivost, skromnost i težak rad generacija koje su gradile bogatstvo trpeći mraz, glad i drumske vetrove.

6. Peti predmet: Mesingani mlin za kafu i fildžan

Mali cilindrični mlin za kafu od masivnog graviranog mesinga sa preklopnom ručicom, uz jedan očuvani porcelanski fildžan sa plavom arabeskom.

• Ovaj predmet simbolizuje kulturu sofre, razgovora i gostoprimstva;
• Gde god bi se Cincarin zaustavio, vadio je svoj mlin, mleo svežu kafu i nudio prolaznika ili poslovnog partnera. Kafa je bila ritual uspostavljanja poverenja, znak civilizovanosti u divljini i dokaz da čovek nikada ne zaboravlja otmene manire, čak ni u izbeglištvu.

7. Šesti predmet: Svežanj pisama uvezan svilenim koncem

Najintimniji i najdirljiviji sadržaj škrinje čini svežanj požutelih pisama ispisanih na francuskom, grčkom i srpskom jeziku, uvezanih izbledelom crvenom svilenom trakom.

• Pisma poslata iz Beča, Trsta, Soluna, Bitolja i Pariza;
• U njima se prepliću brige o cenama žita na berzi sa toplim pitanjima o zdravlju dece, izveštaji o položenim ispitima na univerzitetu u Hajdelbergu sa molbama da se pošalje tegla slatkog od smokava iz zavičaja;
• Pisma svedoče o neverovatnoj međunarodnoj povezanosti: jedna porodica, raspršena na prostoru od stotina hiljada kvadratnih kilometara, funkcionisala je kao jedinstveno telo zahvaljujući stalnoj pisanoj reči.

8. Zaveštanje kofera: Šta smo nasledili i šta ostavljamo?

Kada se zatvori teški orahovi poklopac ove dorćolske škrinje, shvatamo da pred nama nije stajao muzej mrtvih stvari, već živi udžbenik života. Šest predmeta iz kofera predstavljaju šest stubova na kojima počiva svaki plemeniti ljudski opstanak: 1. Vera i duhovnost (ikona i kandilo); 2. Čast, rad i odgovornost (tefter i mastionica); 3. Lepota, estetika i porodica (pafte); 4. Izdržljivost i povezanost sa prirodom (sarica); 5. Gostoprimstvo i kultura komunikacije (mlin za kafu); 6. Ljubav i međusobna solidarnost preko svih granica (pisma).

Ovaj kofer postavlja pitanje svakome od nas: šta bismo mi danas stavili u svoj porodični kofer, i šta će o nama za sto godina pričati predmeti koje ostavljamo svojoj deci?

Izvori i bibliografija

• Popović, Dušan J.: O Cincarima: Prilozi pitanju postanka našeg građanskog društva, Beograd, 1937.
• Tomić, Persida: Predmeti tradicionalne materijalne kulture u gradovima Srbije, Etnografski institut SANU, Beograd, 1978.
• Kahl, Thede: The Aromanian Heritage: Material Culture and Social History, Vienna, 2005.
• Dimitrijević, Branislav: Građanski enterijer i kultura stanovanja u Srbiji 19. veka, Muzej grada Beograda, 2002.